Од малих ногу су ме учили да у фабрици постоје стројеви који производе будућност, а да банке са кредитима и каматама троше.
Да пређем на језик голих чињеница, без поезије и метафорâ, што води у свијет метафизике.
На Сокоцу, који има површину од 729 км2, административно подијељена на 10 мјесних заједница са 80 насеља у којима живи око 15.500 становника, има шеста банка, међу којима су Нова банка, Бобар банка, Балкан инвестмент банка, Уни кредит банка, Хyпо грунд банка и Развојна банка, случајном пролазнику који не види нигдје дјелотворну фабрику, осим приватних дрвопрерђивача и Нове романије (које тешко да опстоје), стане дисање и стане мисао, што би се рекло ‘‘да ти мозак стане’’. А више од пет деценија у Сокоцу је носилац развоја била дрвна индустрија за примарну и финалну прераду дрвета, која је покренула погон Творнице ваљчаних лежаја, текстилну и кожарску индустрији (производња тепиха, дјечје конфекције и дијелова обуће), грађевинартство и трговину уз експанзију мала привреда.
Између шест комерцијалних банака постоји велика тржишна борба, као шест крпеља који би да се напију крви из исте вене, у којој је крв све блијеђа и ускоро ће пресахнути, јер нема производње која је срце опстанка и развоја.
Зашто, зато што је тачно оно што сам навео на почетку: фабрике производе будућност, а банке је краду.
Када у гоогле претраживачу укуцате синтагме ‘‘превише банака, ‘‘банке се гасе’’ или ‘‘жиранти враћају кредите’’ дођете до фрапантних закључака: строј за будућност је стао!
Ментална стабилност нашег друштва, већ одавно, мјери се бројем самоубица. А то је, како би рекли антрополози, социолози, а нарочито дефектолози, крајње болесно друштво. И за то имамо примјер у сваком настањеном мјесту у Републици Српској, било је оних који су извршили насиље над самим собом – убили су се у стању неподношљивих околности.
Тако је педесет једногодишњи Божидар Радовановић, радник угљевичког „Термоелектра“, убио се из ватреног оружја у понедјељак 1. марта 2010 године, у поподневним сатима, у својој кући у Малешевцима, општина Угљевик. Био је познат као прави домаћин, добар мајстор и управник ремонтног погона, изузетно вриједан и поштен човјек.
Постоји и удружење жираната, које је регистровано зато што је кратак пут од жираната до сиромаха. У Цазину се самохрана мајка убила због туђих кредита…Тај ‘‘алтруистички’’ чин указује на слом свјесног става, а то је смак свијета...
Народ је, што би рекао Мопасан ‘‘стадо час тупо стпљиво, час дивље разјарено’’. Нема фабрике, да народ више ради, а мање прича…Млади се дрогирају, пију убијајући се међусобно...Моја маленкост је више пута давала одговор зашто је то тако?! Само зато што млади осјећају да им је украдена будућност. Чак и материњем стомаку, као нерођени, они су вриштали на овај свијет. А то чине само нежељена дјеца и дјеца којима је украдена будућност.
На гоогле претражвачи синтагма ‘‘продаја фабрика’’ протеже се у дуги низ, чак бесконачан, на све стране…Трећи, пети, десети тендер за продају...
За анализирање таквог стања сиромаштво је кључна ријеч, јер је аветно прати незапосленост и социјална искључивост. А то је, као и повећан број самоубица, врло индиативно, јер се све своди на социолошке дијагнозе у по двије стамене синтагме (које сам до сада више пута поновио): ‘‘свето сиромаштво’’, ‘‘вишак немања’’, ‘‘украдена будућност’’. Не знам како до сада неко није докторирао на тим темама. Мени таква титула не треба, јер је умножена до бесмисла. И унивзитетски професори су највећи послијератни профитери. Нико од њих није реаговао на два кључна лидра (да им не говорим имена). Први је говорио: ‘‘хаос има своју логику’’ (за профитере и пауке рата), а други ‘‘додатна доза хаоса’’ (то значи стисни д даске а узмеш из свих џепова и заџепака).
Банкари, шта ви кажете на то? Видите ли мој дежурни свијетлећи упитник, или оно што каже мудра херцеговачка пословица ‘‘кад се запали и сирово гори’’, а ја бих додао да народ има још голу душу – за народну сачекушу!
Политичари, убили сте доказе из прошлости народу којем сте отели будућност. Ви сте добро схватили ‘‘Похвалу лудости’’ Еразма Ротердамског, који каже да је ‘‘човјек тако саткан да измишљотине на њега више остављају утисак него истина’’.
Ја сам се овако ситан и безначајан, али у траговима које оставњам иза себе доказао да сам више волио чињенице, које су јасне до бола, него ситне емоције која ће ми задовољити душу – данас, а већ сутра – украсти будућност.
Низак ниво народне свијести, дао је својеврстан допринос свему овоме што нас је снашло, јер не каже узалуд водећи свјетски филозоф Хегел ‘‘да народ има власт какву је заслужио’’. Код нас - свијест је пала унесвијест’’.
А што се тиче културе, од дијалога, до оне суштинске, која је кључ живота, њу креирају медиокритети, полуписмени и неуки страначки подобници, каква је удовица која јаше и надјахује начелника и све остале, да јој не спомињем име, јер ми је забранила наступ у сали док је она директор...Никакво чудо, у том граду је убијено шеснест људи, сви знају ко је, али вода им је до уста и мафија је рафалањем људи зачепила свима уста.
Мафија има државу, која је господар живота и смрти и која се прелијева у све владајуће странке, добро живећи од недостатка доказа. Она има људе који фанатично извршавају све њихове задатке, да склањања људи из живота до браздања крстова дуж границе Републике Српске у дужини д 25 метара и дупло мањем раскрижу (12,5), у које су убраздили на хиљаде крстова са нагорелим свијећама... Такав крст појавио се на Копиту поред Сокоца, на троуглу између општина Соколац, Хан Пијесак и Рогатица, који добро упућени називају ‘‘Бермудски троугао’’ на којем је нестало два милиона марака из Павловић банке...и шта све не још!
Злогласни терор пљачке народа ја при крају. Народ опасно ћути. Да спасио голу душу, ја предвиђам, још једном – народну сачекушу!
(Недељко Жугић)
Да пређем на језик голих чињеница, без поезије и метафорâ, што води у свијет метафизике.
На Сокоцу, који има површину од 729 км2, административно подијељена на 10 мјесних заједница са 80 насеља у којима живи око 15.500 становника, има шеста банка, међу којима су Нова банка, Бобар банка, Балкан инвестмент банка, Уни кредит банка, Хyпо грунд банка и Развојна банка, случајном пролазнику који не види нигдје дјелотворну фабрику, осим приватних дрвопрерђивача и Нове романије (које тешко да опстоје), стане дисање и стане мисао, што би се рекло ‘‘да ти мозак стане’’. А више од пет деценија у Сокоцу је носилац развоја била дрвна индустрија за примарну и финалну прераду дрвета, која је покренула погон Творнице ваљчаних лежаја, текстилну и кожарску индустрији (производња тепиха, дјечје конфекције и дијелова обуће), грађевинартство и трговину уз експанзију мала привреда.
Између шест комерцијалних банака постоји велика тржишна борба, као шест крпеља који би да се напију крви из исте вене, у којој је крв све блијеђа и ускоро ће пресахнути, јер нема производње која је срце опстанка и развоја.
Зашто, зато што је тачно оно што сам навео на почетку: фабрике производе будућност, а банке је краду.
Када у гоогле претраживачу укуцате синтагме ‘‘превише банака, ‘‘банке се гасе’’ или ‘‘жиранти враћају кредите’’ дођете до фрапантних закључака: строј за будућност је стао!
Ментална стабилност нашег друштва, већ одавно, мјери се бројем самоубица. А то је, како би рекли антрополози, социолози, а нарочито дефектолози, крајње болесно друштво. И за то имамо примјер у сваком настањеном мјесту у Републици Српској, било је оних који су извршили насиље над самим собом – убили су се у стању неподношљивих околности.
Тако је педесет једногодишњи Божидар Радовановић, радник угљевичког „Термоелектра“, убио се из ватреног оружја у понедјељак 1. марта 2010 године, у поподневним сатима, у својој кући у Малешевцима, општина Угљевик. Био је познат као прави домаћин, добар мајстор и управник ремонтног погона, изузетно вриједан и поштен човјек.
Постоји и удружење жираната, које је регистровано зато што је кратак пут од жираната до сиромаха. У Цазину се самохрана мајка убила због туђих кредита…Тај ‘‘алтруистички’’ чин указује на слом свјесног става, а то је смак свијета...
Народ је, што би рекао Мопасан ‘‘стадо час тупо стпљиво, час дивље разјарено’’. Нема фабрике, да народ више ради, а мање прича…Млади се дрогирају, пију убијајући се међусобно...Моја маленкост је више пута давала одговор зашто је то тако?! Само зато што млади осјећају да им је украдена будућност. Чак и материњем стомаку, као нерођени, они су вриштали на овај свијет. А то чине само нежељена дјеца и дјеца којима је украдена будућност.
На гоогле претражвачи синтагма ‘‘продаја фабрика’’ протеже се у дуги низ, чак бесконачан, на све стране…Трећи, пети, десети тендер за продају...
За анализирање таквог стања сиромаштво је кључна ријеч, јер је аветно прати незапосленост и социјална искључивост. А то је, као и повећан број самоубица, врло индиативно, јер се све своди на социолошке дијагнозе у по двије стамене синтагме (које сам до сада више пута поновио): ‘‘свето сиромаштво’’, ‘‘вишак немања’’, ‘‘украдена будућност’’. Не знам како до сада неко није докторирао на тим темама. Мени таква титула не треба, јер је умножена до бесмисла. И унивзитетски професори су највећи послијератни профитери. Нико од њих није реаговао на два кључна лидра (да им не говорим имена). Први је говорио: ‘‘хаос има своју логику’’ (за профитере и пауке рата), а други ‘‘додатна доза хаоса’’ (то значи стисни д даске а узмеш из свих џепова и заџепака).
Банкари, шта ви кажете на то? Видите ли мој дежурни свијетлећи упитник, или оно што каже мудра херцеговачка пословица ‘‘кад се запали и сирово гори’’, а ја бих додао да народ има још голу душу – за народну сачекушу!
Политичари, убили сте доказе из прошлости народу којем сте отели будућност. Ви сте добро схватили ‘‘Похвалу лудости’’ Еразма Ротердамског, који каже да је ‘‘човјек тако саткан да измишљотине на њега више остављају утисак него истина’’.
Ја сам се овако ситан и безначајан, али у траговима које оставњам иза себе доказао да сам више волио чињенице, које су јасне до бола, него ситне емоције која ће ми задовољити душу – данас, а већ сутра – украсти будућност.
Низак ниво народне свијести, дао је својеврстан допринос свему овоме што нас је снашло, јер не каже узалуд водећи свјетски филозоф Хегел ‘‘да народ има власт какву је заслужио’’. Код нас - свијест је пала унесвијест’’.
А што се тиче културе, од дијалога, до оне суштинске, која је кључ живота, њу креирају медиокритети, полуписмени и неуки страначки подобници, каква је удовица која јаше и надјахује начелника и све остале, да јој не спомињем име, јер ми је забранила наступ у сали док је она директор...Никакво чудо, у том граду је убијено шеснест људи, сви знају ко је, али вода им је до уста и мафија је рафалањем људи зачепила свима уста.
Мафија има државу, која је господар живота и смрти и која се прелијева у све владајуће странке, добро живећи од недостатка доказа. Она има људе који фанатично извршавају све њихове задатке, да склањања људи из живота до браздања крстова дуж границе Републике Српске у дужини д 25 метара и дупло мањем раскрижу (12,5), у које су убраздили на хиљаде крстова са нагорелим свијећама... Такав крст појавио се на Копиту поред Сокоца, на троуглу између општина Соколац, Хан Пијесак и Рогатица, који добро упућени називају ‘‘Бермудски троугао’’ на којем је нестало два милиона марака из Павловић банке...и шта све не још!
Злогласни терор пљачке народа ја при крају. Народ опасно ћути. Да спасио голу душу, ја предвиђам, још једном – народну сачекушу!
(Недељко Жугић)
Постави коментар