Свети Јероним Стридонски (грч. Εὐσέβιος Σωφρόνιος Ἱερόνυμος), (лат. Eusebius Sophronius Hieronymus) је рођен (347., а умро је 420. године),чије је крштено име Софроније познат је као преводилац Библије састарогрчког и хебрејског на латински језик.
Тај превод, популарно назван Вулгата, био је званични библијски текст римокатоличке цркве до 1979. године када је објављена Неовулгата. По националности Јероним се помиње једино као Србин из племена Илира и био је највећи хришћански теолог свога времена. Родио се у Стридону (или Стридонама), на граници између римских провинцијаДалмације и Паноније, стога се Јероним често назива Далматинцем. Био је син илирских (Србских) хришћанских родитеља, но крштен је касније, у Риму, гдје је студирао реторику. Похађао је школу угледног граматичара Доната, који га је упознао са латинским класицима. Био је врло надарен, али тешке нарави и недисциплинован, (све србске особине). Посједовао је интелигенцију, добро памћење и изванредно осјетљив, страствен карактер. Проводио је сате и сате читајући велике римске писце као Цицерона, Вергилија, Хорација и Тацита, или грчке - Хомера и Платона, и скоро да није ни посвећивао време читању духовне литературе. Потом је одлучио да оде у пустињу да искаје своје гријехе живећи аскетским животом, нарочито због своје превелике осјетљивости и лоше нарави и поноса). Међутим, иако се много молио, постио, проводио ноћи без сна, није нашао мир, схвативши да усамљенички живот није за њега. По повратку у град, италијански епископи заједно са римским папом су га именовали секретаром св. Амброзија, али овај се разболио те су Јерониму додијелили другу дужност коју је обављао веома ефикасно и мудро. Видјевши његов огроман таленат и знање,папа Дамас га је именовао својим секретаром. Јероним је требало да пише писма која је папа слао, а потом му је и повјерио превод Библије. Преводи Библије који су у то доба постојали имали су много језичких грешака и непрецизности или не баш тачних превода. Јероним, који је био изузетан познавалац латинског језика, превео је цијелу Библију на овај језик, и тај превод се зове Вулгата („превод за народ“ - на латинском) и који је био званичан црквени текст Библије католичке цркве током 15 вијекова. То је уједно и први превод Светог писма на латински језик (400 година после Христа). До тада је постојао само Грчки Нови завјет. Кад је умро папа Дамас, Јероним је отпутовао опет на Исток. Дошао је у Витлејем, гдје је основао један мушки манастир, који је сам водио. Дао се на превођење светих књига с хебрејских изворника, а онда на писање коментара појединим књигама. Ти су коментари веома вриједни због мноштва историјских и археолошких података. Његови историјски списи, нарочито "О славним људима" (лат. De viris illustribus), пуни су врло драгоцјених података. Посљедње су Јеронимове године биле у сјени многих патњи. Здравље му се погоршало, а почео га све више остављати и вид. Исцрпљен, слијеп и усамљен, Јероним је након толиких борби што их је водио цијели живот, умро 30. септембра 420. године у Витлејему. Свети Јероним се сматра заштитником преводилачке професије. По њему је у 15.-ом вијеку Римокатоличка шизма је основала Илирски завод Св.Јеронима у намјери да преко њега школује Србе за свештенике и тиме шири католичанство међу Србима, и од тих Срба поклатоличених настаје већина данашњих Хрвата. Православна Црква његов спомен слави 15. јуна по јулијанском календару.
(за Бунт написао Борис Цицовић Кучевски)
Тај превод, популарно назван Вулгата, био је званични библијски текст римокатоличке цркве до 1979. године када је објављена Неовулгата. По националности Јероним се помиње једино као Србин из племена Илира и био је највећи хришћански теолог свога времена. Родио се у Стридону (или Стридонама), на граници између римских провинцијаДалмације и Паноније, стога се Јероним често назива Далматинцем. Био је син илирских (Србских) хришћанских родитеља, но крштен је касније, у Риму, гдје је студирао реторику. Похађао је школу угледног граматичара Доната, који га је упознао са латинским класицима. Био је врло надарен, али тешке нарави и недисциплинован, (све србске особине). Посједовао је интелигенцију, добро памћење и изванредно осјетљив, страствен карактер. Проводио је сате и сате читајући велике римске писце као Цицерона, Вергилија, Хорација и Тацита, или грчке - Хомера и Платона, и скоро да није ни посвећивао време читању духовне литературе. Потом је одлучио да оде у пустињу да искаје своје гријехе живећи аскетским животом, нарочито због своје превелике осјетљивости и лоше нарави и поноса). Међутим, иако се много молио, постио, проводио ноћи без сна, није нашао мир, схвативши да усамљенички живот није за њега. По повратку у град, италијански епископи заједно са римским папом су га именовали секретаром св. Амброзија, али овај се разболио те су Јерониму додијелили другу дужност коју је обављао веома ефикасно и мудро. Видјевши његов огроман таленат и знање,папа Дамас га је именовао својим секретаром. Јероним је требало да пише писма која је папа слао, а потом му је и повјерио превод Библије. Преводи Библије који су у то доба постојали имали су много језичких грешака и непрецизности или не баш тачних превода. Јероним, који је био изузетан познавалац латинског језика, превео је цијелу Библију на овај језик, и тај превод се зове Вулгата („превод за народ“ - на латинском) и који је био званичан црквени текст Библије католичке цркве током 15 вијекова. То је уједно и први превод Светог писма на латински језик (400 година после Христа). До тада је постојао само Грчки Нови завјет. Кад је умро папа Дамас, Јероним је отпутовао опет на Исток. Дошао је у Витлејем, гдје је основао један мушки манастир, који је сам водио. Дао се на превођење светих књига с хебрејских изворника, а онда на писање коментара појединим књигама. Ти су коментари веома вриједни због мноштва историјских и археолошких података. Његови историјски списи, нарочито "О славним људима" (лат. De viris illustribus), пуни су врло драгоцјених података. Посљедње су Јеронимове године биле у сјени многих патњи. Здравље му се погоршало, а почео га све више остављати и вид. Исцрпљен, слијеп и усамљен, Јероним је након толиких борби што их је водио цијели живот, умро 30. септембра 420. године у Витлејему. Свети Јероним се сматра заштитником преводилачке професије. По њему је у 15.-ом вијеку Римокатоличка шизма је основала Илирски завод Св.Јеронима у намјери да преко њега школује Србе за свештенике и тиме шири католичанство међу Србима, и од тих Срба поклатоличених настаје већина данашњих Хрвата. Православна Црква његов спомен слави 15. јуна по јулијанском календару.
(за Бунт написао Борис Цицовић Кучевски)
Постави коментар