Дечак Никола Јовановић (10) и даље живи на ивици езгистенције, у малом стану у Улици Краљице марије преко пута Машинског факултета, са својом мајком која је незапослена. Прошлог лета доспео је у медије јер зарађује за живот продајући своје цртеже у центру Београда.
Многи људи добре воље јавили су се да помогну, међутим, Никола и његова мама и даље живе на ивици егзистенције. Николина мама је још без запослења, а овог десетогодишњег дечака можете видети како на улици продаје своје цртеже.
Имао је само шест година када је продао први цртеж и зарадио првих 100 динара, а од тада су прошле четири године. Никола то не ради из хобија за џепарац. Натерала га је немаштина и жеља да помогне мами када је остала без посла.
- Не смемо да се купамо јер немамо уземљење, може да нас ухвата струја. Моја мама треба да скупља паре за то – каже Никола.
Никола са мамом живи у 14 квадрата. Успели су да поправе кров који је прокишњавао и направе купатило, али недостаје много тога. О стварима које су доступне његовим вршњацима, Никола тренутно само сања.
- Волео бих да имам “Сони два” и своју собу. Многи моји другари су отпутовали на планину на скијање. Ја бих исто волео али немамо пара, па не могу - објашњава Никола.
Једини сигуран приход је дечији додатак од око 3.000 динара. Повремени послови донесу неки динар више, али то је једва довољно да се преживи.
Многи људи добре воље јавили су се да помогну, међутим, Никола и његова мама и даље живе на ивици егзистенције. Николина мама је још без запослења, а овог десетогодишњег дечака можете видети како на улици продаје своје цртеже.
Имао је само шест година када је продао први цртеж и зарадио првих 100 динара, а од тада су прошле четири године. Никола то не ради из хобија за џепарац. Натерала га је немаштина и жеља да помогне мами када је остала без посла.
- Не смемо да се купамо јер немамо уземљење, може да нас ухвата струја. Моја мама треба да скупља паре за то – каже Никола.
Никола са мамом живи у 14 квадрата. Успели су да поправе кров који је прокишњавао и направе купатило, али недостаје много тога. О стварима које су доступне његовим вршњацима, Никола тренутно само сања.
- Волео бих да имам “Сони два” и своју собу. Многи моји другари су отпутовали на планину на скијање. Ја бих исто волео али немамо пара, па не могу - објашњава Никола.
Једини сигуран приход је дечији додатак од око 3.000 динара. Повремени послови донесу неки динар више, али то је једва довољно да се преживи.
Постави коментар