Можда сте се некад запитали како је могуће да многи Срби, да не кажем огромна већина, могу истовремено да се залажу за више ствари које су међусобно потпуно контрадикторне и искључиве. Е па, могу. То је посебна вјештина и она се учи преко медија, стрпљиво и темељито.
Главни промотери такве матрице јесу јавне личности којима естаблишмент и медији дају огроман простор да својим изјавама манипулишу ионако слуђеним грађанима. Послужићу се једним конкретним примјером.
Драган Бјелогрлић је прије свега неколико дана изјавио да Србија не треба да се одриче Јосипа Броза Тита и његових партизана јер су то, како је рекао, „историјски победници“, људи који су Србију спасили и осигурали јој квалитетнију будућност. У односном интервјуу Бјелогрлић је показао да му сметају историјске ревизије које умањују значај комуниста, те да је по опредјељењу „искрени левичар“.
Исти тај „искрени левичар“ Бјелогрлић је свега дан или два послије тог интервјуа изјавио да је филм „Монтевидео, видимо се“, чији је редитељ, „нека врста жала за грађанском Србијом“ коју је за својих педесет година „упознао и заволео“. Дакле, Драган Бјелогрлић је у пар дана саопштио да је искрени љевичар, да му сметају историјске ревизије које настоје да умање значај партизана и Тита, те да он истовремено воли и жали за грађанском Србијом а која је, да се подсјетимо, нестала не тако што се принц таме из Господара прстенова Саурон нешто наљутио на Србе па је Србију закључао у дубинама Мордора већ тако што су Титови партизани ликвидирали највиђеније Србе који су чинили крем грађанске елите, па су потом без избора а на основу војне снаге Совјетског савеза увели диктатуру и једнопартијски систем у земљу која је потом цијело вријеме до 1990. године одржавана искључиво репресијом државног апарата а не демократским изборима што је иначе био случај у грађанској Србији за којом Бјелогрлић „грозне сузе рони“.
Према томе, можемо да видимо како Бјелогрлић спаја неспојиво и остаје нам да се запитамо како му то иде од руке. Прије свега, попут остатка такозване културне елите код Срба, Бјелогрлић је оно за шта га држава плати. Српска култура од 1945. године зависи директно од дотација из буџета и њени представници практично служе као апологете државне власти и њених идеја, колико год исте да су често противрјечне. Тако ће се десити да „искрени левичар“ подржава не само грађанску прекомунистичку Србију него не може да прежали што већ не снима филмове о Немањићима за које има назнака да ће држава да их финансира. Из истог разлога већина српских глумаца је по паду Милошевића и доласка ДОС-а на власт била жестоко за европске интеграције, да би им евроентузијазам спласнуо некако у исто вријеме кад и Воји Коштуници док је овај још био премијер.
Дакле, то су мотиви наше (културне) елите. Паре. Порука коју та (културна) елита шаље народу јесте да човјек треба да се држи свих могућих принципа који дају неку краткорочну личну корист. „Буди за све, а у датом тренутку понајвише за оно од чега ћеш добити нешто од државе“. На трагу је та логика оној да ћу гласати за твоју партију чим дођеш на власт. Очигледно, макијавелистички резони су ухватили корјена код нас. Међутим, постоји ту један проблем: та наша „бистрина“, способност „сналажења“ и прагматизам се, ипак, показују као елементарна тупост, приглупост и неспособност стратешког и озбиљног промишљања што нас и доводи до непрестаних историјских пораза. То зато јер је немогуће водити лични, појединачни и национални живот без принципа, трајних и јасних начела и вриједности. Не можете бити баш за све, морате имати боју и мирис. Без јасних етичких принципа човјеку се деси да га прагматичност одведе у прашуму свакодневних компромиса и „дриблинга“ из које се више не може извући и у којој на концу и сконча. А то баш и није прагматично, сложићемо се.
Зато би најбоља ствар коју би наша „културна елита“ могла да учини за свој народ била да се потпуно склони и да престаје да нас дубље увлачи у прашуму својих јефтиних и приглупих демагошких трикова. Бјелогрлић, као увјерени љевичар (што ће рећи, хуманиста), требао би да то уради први.
(Урош Симеуновић / Фронтал)
Постави коментар