Подпредседник Српске радикалне странке (СРС), Немања Шаровић, у интервију за наш сајт говорио је о коалицији са Образом и Нашим, зашто није дошло до сарадње Двери и СРС, као и о СНС.
СРС на парламентарне изборе излази у коалицији са Образом и СНП Наши, зашто баш ове двије организације?
-То су организације са којима Српска радикална странка има идентичне идеолошке ставове за које смо се до сада борили на различите начине. Схватили смо да је оно што српски народ од нас очекује да превазиђемо небитне разлике и личну сујету и удружимо снаге како бисмо се снажније и ефикасније супротставили проевропским странкама које су упропастиле Србију.
Зближила нас је и чињеница да су једино СРС, Образ и Наши не само доследне у својој борби већ и да су само представници наших организација страдали од режима. Многи изигравају опозицију и патриоте али само нас су хапсили, прогањали, само против нас непрестано подносе кривичне и прекршајне пријаве и држе нас у медијској блокади.
Двери су вас јавно позвале да уђете с њима у коалицију, ви сте то одбили и рекли сте да СРС самостално излази на изборе, а након пар дана сте објавили како правите коалицију и позвали сте Двери. Можете ли нам објаснити који су разлози за такве потезе СРС?
-У праву сте али само делимично. Функционери Двери су у јавности причали како су нас позвали у коалицију, међутим, то је била само прича за јавност. Ни Бошко Обрадовић ни Владан Глишић ме никада нису позвали нити затражили разговор са мном. Такво јавно и громогласно позивање на коалицију већ по дефиницији представља само реторичку фигуру и унапред је зато осуђено на пропаст, одувек и свугде. Јер се на овај начин (унапред) само тражи „кривац за нејединство“, уместо да се стрпљиво и у непосредним разговорима - и много пре избора, а не само сада - изграде озбиљни предуслови за право и искрено национално и политичко заједништво. Српска радикална странка је одувек излазила самостално на изборе, не верујући превише у формалне изборне коалиције од данас до сутра које се убрзо претварају у интересне групације и бесконачно расправљање о посланичким мандатима, а кроз „рачун без крчмара“ и поделу онога што још немају.
Какве су шансе да се председник СРС, др Војислав Шешељ, врати у Србију прије избора?
- Не постоји шанса да се врати пре избора. Не треба заборавити да је оптужница против Шешеља подигнута на захтев Зорана Ђинђића како би била уклоњена највећа препрека ДОС-овом режиму. Шешеља у Хагу држе како би уништили Српску радикалну странку. Добар резултат на изборима елиминисао би сваки разлог да га и даље држе у затвору и то нам је додатни мотив да радимо још вишеи још упорније. Ми се надамо и верујемо да ће се он убрзо вратити нама, али и својој породици и свим Србима који то и даље јесу.
Не морамо да претерано објашњавамо како бисмо се осећали када би се у Србију, али и на српску политичку сцену вратио др Војислав Шешељ, то ваљда сви могу да претпоставе. Овде је важно то да смо ми у Српској радикалној странци, а сада и у нашем отаџбинском братству са Образом и Нашима, постојани и непопустљиви, верни чувари свега оног што заступа и у шта онако убеђено и чврсто верује др Војислав Шешељ. Ми смо његови активни заступници и саборци, а не само апстрактни поштоваоци и сличномишљеници. Ко год верује да Шешељева политичка мисао у себи носи баш оно што је Србима одувек (а нарочито данас) потребно, ко год буде схватио да се актуелна власт плаши само и једино српских радикала – гласаће за нас. Јер зна да би Вучић и његове скутоноше имали праве правцате ноћне море, када би угледали наше посланике у Скупштини са Војиславом Шешељем на нашим реверима, у нашим срцима и нашим погледима. Нама они не би могли да причају своје издајничке бајке за малоумнике и оне који их не познају онако добро као ми. Ипак, на нашем народу је да одлучи шта ће и како ће.
Шта су по вама највеће грешке у раду Александра Вучића и СНС?
- Не може се говорити тако благо и нежно о некаквим „грешкама“ ове групе ноторних издајника, кривоклетника, вероломника и лажова. У њиховом деловању нема никаквих „грешака“, нити „заблуда“. У питању је огољени интерес, бездушна неверица у смисао српске идеје, одвратна похлепа, чист кукавичлук, брбљива фразеологија, неподношљива сујета и готово психопатска потреба за влашћу по сваку цену.
Свако има право да у неком тренутку промени мишљење, али да то собом не носи и продају душе и свега оног што вам је било најсветије док нисте скинули своју брижну синовљевску маску и показали своје право лице. Може да се промени став, ако то не значи и људску, кумовску, националну и сваку другу издају свега што се никад и ни по коју цену не може и не сме издати. И не може један од најгрлатијих предводника српског отпора интересима Европске Уније да се, хокус-покус-препарандус, одједном претвори у вођу еврофанатика и бруталног заступника истих тих ЕУ интереса. Постоје такви примери, али су веома ретки и више припадају књижевности, филму или далеким догађајима. Не само Вучић Пре и Вучић После, већ и снисходљиви доктор Џекил и злокобни мистер Хајд, Христов апостол и издајник Јуда Искариотски, толики чувени јањичари и комунистички функционери српског порекла, онај млади Михаило који се „преверио“ и својевољно постао чувени србофоб и џелат свог народа под именом Омер-паша Латас, па паклен дует Вујица Вулићевић и Никола Новаковић што су на спавању и на превару секиром ликвидирали српског Вожда Карађорђа... и још понеки примери тог типа. Тога ретко има и на филму, а камоли у животу. Скоро нигде – осим у овој тужној и скоро уништеној земљи.
Ако дођете на власт, шта ће те промјенити у Србији?
- Све.
Све што је лоше и нечасно. Све ће се то променити, ако Бог да, у Србији у којој би ми имали дужност и одговорност да своје речи потврдимо одговарајућим делима. И немојте да вас лажу. Није никакав проблем наћи колико год буде требало истинских стручњака, националних радника и бораца, државних службеника и менаџера, када власт осећате као обавезу, а не као привилегију и када добро знате шта је најважније, шта посебно важно, шта не тако важно, а шта сасвим неважно. Уношење озбиљности и одговорности, као и нужно „посрбљавање Србије“ су најважније ствари које се морају догодити да би наша борба имала смисла и дала одјека у скоријој српској будућности.
Да ли сматрате да је СРС на правом путу да врати стару славу и да на овим изборима неће бити упитан прелазак цензуса?
- Свака борба има два могућа исхода: победу и пораз.
Ко то не зна и не разуме, тај и не треба да улази у ниједну озбиљну битку, а посебно не са многобројним и много јачим непријатељем од себе. Ми јесмо на правом путу, на српском путу, посебно сада, када су у Србији пале маске и обелоданило се много шта што је раније вешто и лукаво скривано. Зато нас је тако обрадовало писмо предизборне подршке руског политиколога и гео-политичког аналитичара Александра Дугина, као и сличне изјаве наших српских, али и чешких, француских и других подржавалаца и поштовалаца. Наравно, за то је најзаслужнији доктор Војислав Шешељ, који се из Хага, пред лицем читавог света, непопустљиво бори за оно за шта и ми овде, у Србији. Почеле су незаустављиве промене у Србији, само је потребно да својом упорношћу и одлучношћу будемо достојни учешћа у тим променама и оним истинским реформама. Оним реформама које неће прикривати даљу распродају земље, већ означити преображај нашег, у много чему дегенерисаног друштва, преображај још владајуће титоистичке културе, преображај корупционашке и издајничке политике. Ми смо уверени да ће то осетити сви они који то треба да препознају и да ће заокруживањем броја шест на изборној листи и сами постати и симболични и реални учесници једне тако велике и важне промене у нашој савременој историји.
Шта бисте поручили младима који ће ово читати?
- Својим вршњацима, али и млађима од нас поручујем да национална част и достојанство никада нису биле на продају, да су образ и понос у српској историји одувек били важнији од свега другог, да учине све што могу и тако сами дају неки конкретан допринос променама које желе и да је политика ипак најбржи начин да се коначно нешто судбински битно промени у Србији која још увек чека да постане Отаџбина.
Поручио бих им: И КОСОВО И РУСИЈА, као сажету формулу нашег идеолошког и гео-политичког програма за сва времена. А поручио би им и оно: „Све за српство, српство ни за шта!“, које др Војислав Шешељ сме да изговори, у име свих нас, а да се притом не зацрвени од стида. Гласајте по савести, онако како осећате. И притом увек добро размислите о томе кога би то овај антисрпски режим НАЈМАЊЕ ВОЛЕО ДА ВИДИ У СКУПШТИНСКИМ КЛУПАМА КРАЈ СЕБЕ И ПРОТИВ СЕБЕ.
СРС на парламентарне изборе излази у коалицији са Образом и СНП Наши, зашто баш ове двије организације?
-То су организације са којима Српска радикална странка има идентичне идеолошке ставове за које смо се до сада борили на различите начине. Схватили смо да је оно што српски народ од нас очекује да превазиђемо небитне разлике и личну сујету и удружимо снаге како бисмо се снажније и ефикасније супротставили проевропским странкама које су упропастиле Србију.
Зближила нас је и чињеница да су једино СРС, Образ и Наши не само доследне у својој борби већ и да су само представници наших организација страдали од режима. Многи изигравају опозицију и патриоте али само нас су хапсили, прогањали, само против нас непрестано подносе кривичне и прекршајне пријаве и држе нас у медијској блокади.
Двери су вас јавно позвале да уђете с њима у коалицију, ви сте то одбили и рекли сте да СРС самостално излази на изборе, а након пар дана сте објавили како правите коалицију и позвали сте Двери. Можете ли нам објаснити који су разлози за такве потезе СРС?
-У праву сте али само делимично. Функционери Двери су у јавности причали како су нас позвали у коалицију, међутим, то је била само прича за јавност. Ни Бошко Обрадовић ни Владан Глишић ме никада нису позвали нити затражили разговор са мном. Такво јавно и громогласно позивање на коалицију већ по дефиницији представља само реторичку фигуру и унапред је зато осуђено на пропаст, одувек и свугде. Јер се на овај начин (унапред) само тражи „кривац за нејединство“, уместо да се стрпљиво и у непосредним разговорима - и много пре избора, а не само сада - изграде озбиљни предуслови за право и искрено национално и политичко заједништво. Српска радикална странка је одувек излазила самостално на изборе, не верујући превише у формалне изборне коалиције од данас до сутра које се убрзо претварају у интересне групације и бесконачно расправљање о посланичким мандатима, а кроз „рачун без крчмара“ и поделу онога што још немају.
Ово о чему говорите нису никакви „потези“, већ наше конкретне одлуке, на основу искуства добијеног кроз братске (а не циркуске) преговоре између странака и покрета сличне, отаџбинске оријентације.
За разлику од других којима је циљ било саморекламерство, Српска радикална странка је заиста позвала све са којима је желела сарадњу. Лично сам звао вођу Образа Младена Обрадовића, Ивана Ивановића из СНП Наши, као и Бошка Обрадовићаи Владана Глишића из Двери. Са Младеном и Иваном смо се брзо договорили, руковали и братски изљубили. Ништа нисмо потписивали јер имамо висок степен међусобног поверења. Образ и СНП Наши настављају да постоје и функционишу као и до сада, није тачно да смо желели или тражили било какво утапање тих патриотских организација у СРС али ће они своју политичку активност обављати кроз своју велику нову породицу, Српску радикалну странку.
Рекао бих да су СРС, Образ и Наши убедљиво најжешћа и најконкретнија национална српска опција, доказано кроз дугогодишње страдање наших чланова и руководилаца под разним антисрпским режимима, и кроз однос према Отаџбинском рату деведесетих, и кроз приоритете заиста најважнијих српских тема, и кроз све до данас урађено и показано.
Наш отаџбински савез је једна борбена, делотворна национална политичка групација, у непомирљивом сукобу са актуелном коалицијом на власти, али и свима који на било који начин заборављају, запостављају или издају српске националне интересе. Тако и практично доказујемо како смо успели да се брзо и пријатељски договоримо око најважнијих интереса и потреба наше српске Отаџбине, а да, истовремено, нисмо вести о нашим преговорима објављивали у медијима нити ударали на велика звона. Попут наших предака из оних најтежих времена, састали смо се, очас посла договорили и затим кренули сложно у заједничку борбу за спас Србије.
- Не постоји шанса да се врати пре избора. Не треба заборавити да је оптужница против Шешеља подигнута на захтев Зорана Ђинђића како би била уклоњена највећа препрека ДОС-овом режиму. Шешеља у Хагу држе како би уништили Српску радикалну странку. Добар резултат на изборима елиминисао би сваки разлог да га и даље држе у затвору и то нам је додатни мотив да радимо још вишеи још упорније. Ми се надамо и верујемо да ће се он убрзо вратити нама, али и својој породици и свим Србима који то и даље јесу.
Не морамо да претерано објашњавамо како бисмо се осећали када би се у Србију, али и на српску политичку сцену вратио др Војислав Шешељ, то ваљда сви могу да претпоставе. Овде је важно то да смо ми у Српској радикалној странци, а сада и у нашем отаџбинском братству са Образом и Нашима, постојани и непопустљиви, верни чувари свега оног што заступа и у шта онако убеђено и чврсто верује др Војислав Шешељ. Ми смо његови активни заступници и саборци, а не само апстрактни поштоваоци и сличномишљеници. Ко год верује да Шешељева политичка мисао у себи носи баш оно што је Србима одувек (а нарочито данас) потребно, ко год буде схватио да се актуелна власт плаши само и једино српских радикала – гласаће за нас. Јер зна да би Вучић и његове скутоноше имали праве правцате ноћне море, када би угледали наше посланике у Скупштини са Војиславом Шешељем на нашим реверима, у нашим срцима и нашим погледима. Нама они не би могли да причају своје издајничке бајке за малоумнике и оне који их не познају онако добро као ми. Ипак, на нашем народу је да одлучи шта ће и како ће.
Шта су по вама највеће грешке у раду Александра Вучића и СНС?
- Не може се говорити тако благо и нежно о некаквим „грешкама“ ове групе ноторних издајника, кривоклетника, вероломника и лажова. У њиховом деловању нема никаквих „грешака“, нити „заблуда“. У питању је огољени интерес, бездушна неверица у смисао српске идеје, одвратна похлепа, чист кукавичлук, брбљива фразеологија, неподношљива сујета и готово психопатска потреба за влашћу по сваку цену.
Свако има право да у неком тренутку промени мишљење, али да то собом не носи и продају душе и свега оног што вам је било најсветије док нисте скинули своју брижну синовљевску маску и показали своје право лице. Може да се промени став, ако то не значи и људску, кумовску, националну и сваку другу издају свега што се никад и ни по коју цену не може и не сме издати. И не може један од најгрлатијих предводника српског отпора интересима Европске Уније да се, хокус-покус-препарандус, одједном претвори у вођу еврофанатика и бруталног заступника истих тих ЕУ интереса. Постоје такви примери, али су веома ретки и више припадају књижевности, филму или далеким догађајима. Не само Вучић Пре и Вучић После, већ и снисходљиви доктор Џекил и злокобни мистер Хајд, Христов апостол и издајник Јуда Искариотски, толики чувени јањичари и комунистички функционери српског порекла, онај млади Михаило који се „преверио“ и својевољно постао чувени србофоб и џелат свог народа под именом Омер-паша Латас, па паклен дует Вујица Вулићевић и Никола Новаковић што су на спавању и на превару секиром ликвидирали српског Вожда Карађорђа... и још понеки примери тог типа. Тога ретко има и на филму, а камоли у животу. Скоро нигде – осим у овој тужној и скоро уништеној земљи.
Ако дођете на власт, шта ће те промјенити у Србији?
- Све.
Све што је лоше и нечасно. Све ће се то променити, ако Бог да, у Србији у којој би ми имали дужност и одговорност да своје речи потврдимо одговарајућим делима. И немојте да вас лажу. Није никакав проблем наћи колико год буде требало истинских стручњака, националних радника и бораца, државних службеника и менаџера, када власт осећате као обавезу, а не као привилегију и када добро знате шта је најважније, шта посебно важно, шта не тако важно, а шта сасвим неважно. Уношење озбиљности и одговорности, као и нужно „посрбљавање Србије“ су најважније ствари које се морају догодити да би наша борба имала смисла и дала одјека у скоријој српској будућности.
Да ли сматрате да је СРС на правом путу да врати стару славу и да на овим изборима неће бити упитан прелазак цензуса?
- Свака борба има два могућа исхода: победу и пораз.
Ко то не зна и не разуме, тај и не треба да улази у ниједну озбиљну битку, а посебно не са многобројним и много јачим непријатељем од себе. Ми јесмо на правом путу, на српском путу, посебно сада, када су у Србији пале маске и обелоданило се много шта што је раније вешто и лукаво скривано. Зато нас је тако обрадовало писмо предизборне подршке руског политиколога и гео-политичког аналитичара Александра Дугина, као и сличне изјаве наших српских, али и чешких, француских и других подржавалаца и поштовалаца. Наравно, за то је најзаслужнији доктор Војислав Шешељ, који се из Хага, пред лицем читавог света, непопустљиво бори за оно за шта и ми овде, у Србији. Почеле су незаустављиве промене у Србији, само је потребно да својом упорношћу и одлучношћу будемо достојни учешћа у тим променама и оним истинским реформама. Оним реформама које неће прикривати даљу распродају земље, већ означити преображај нашег, у много чему дегенерисаног друштва, преображај још владајуће титоистичке културе, преображај корупционашке и издајничке политике. Ми смо уверени да ће то осетити сви они који то треба да препознају и да ће заокруживањем броја шест на изборној листи и сами постати и симболични и реални учесници једне тако велике и важне промене у нашој савременој историји.
Шта бисте поручили младима који ће ово читати?
- Својим вршњацима, али и млађима од нас поручујем да национална част и достојанство никада нису биле на продају, да су образ и понос у српској историји одувек били важнији од свега другог, да учине све што могу и тако сами дају неки конкретан допринос променама које желе и да је политика ипак најбржи начин да се коначно нешто судбински битно промени у Србији која још увек чека да постане Отаџбина.
Поручио бих им: И КОСОВО И РУСИЈА, као сажету формулу нашег идеолошког и гео-политичког програма за сва времена. А поручио би им и оно: „Све за српство, српство ни за шта!“, које др Војислав Шешељ сме да изговори, у име свих нас, а да се притом не зацрвени од стида. Гласајте по савести, онако како осећате. И притом увек добро размислите о томе кога би то овај антисрпски режим НАЈМАЊЕ ВОЛЕО ДА ВИДИ У СКУПШТИНСКИМ КЛУПАМА КРАЈ СЕБЕ И ПРОТИВ СЕБЕ.
Постави коментар