Загреб – Алојзије Степинац, ватикански кардинал и загребачки надбискуп, требало би до краја ове године да постане светац Римокатоличке цркве, саопштено је из ватиканске Свете столице. Овај контроверзни редовник претходно је 1998. беатификован (уведен у ред блажених) у доба папе Јована Павла Другог.
Да подсетимо, кардинал Степинац се на почетку Другог светског рата и формирања Независне државе Хрватске (НДХ) састао са поглавником Антом Павелићем и новој усташкој држави дао пуну подршку. У мају 1943. Степинац је обавестио папу Пија XИИ, који је ћутао на Хитлерове злочине, да је у НДХ покрштено 250.000 православних Срба. Степинац је био и упознат с погромом Јевреја, Срба, Рома и другог некатоличког становништва у НДХ, као и с усташким зверствима у Јасеновцу, а није се јавно успротивио.
Верски аналитичар Мирко Ђорђевић мисли да би канонизација спорног кардинала била преурањена, тим пре што је својевремено Степинчева беатификација изазвала незадовољство међу православцима, нарочито Србима.
„Гледајући кроз призму екуменизма и тежње за уједињењем свих хришћана, Ватикан би требало да прикочи јер личност и дело Алојзија Степинца нису до краја расветљени. Мада се православци, посебно Срби, неће молити том светом Алојзију, јер његова канонзиција остаје у домену римокатолика, то ипак није добар потез, тим пре ако папа, у духу Другог ватиканског концила, жели да настави унапређење односе с православним делом човечанства“, сматра Ђорђевић.
Будући да је за 9. март васељенски патријарх Вартоломеј сазвао састанак поглавара свих канонских православних цркава, наш саговорник указује да би патријарх српски Иринеј на том скупу требало да отвори и ово питање.
„Најављује се да ће у Истанбулу патријарси разговарати и о односима с Римокатоличком црквом, па очекујем да поглавар СПЦ подсети на страдања Срба, Јевреја и Рома у усташкој НДХ и логору Јасеновац, да Ватикан због тога није протестовао, већ да 70 година касније Степинца проглашава за свеца. Сматрам да би о тој канонизаији сви православни поглавари требало да заузму и обзнане заједнички став“, каже Ђорђевић.
Кардинал исцељитељ?
Ватикан наводи да је Степинац наводно помагао поједине Јевреје, Роме и Србе током Другог светског рата. Кардинал Анђело Амато је у цркви Светог Јеронима у Риму рекао да је „надлежна лекарска комисија утврдила случај чудесног оздрављења захваљујући молитвама блаженом Алојзију Степинцу“. То је био последњи услов за Степинчеву канонизацију о чему ће на јесен кончану реч дати ватикански пленум Конгрегације.
Р. Лончар / Вести
Постави коментар