Преокрет у случају убиства Бриса Татона

Преокрет: Случај покојног Француза Бриса Синклера Петера Татона показује сву мизерију српских власти и правосудног система Србије, а можда и медицинске струке.

Смрт због лоше дијагнозе а не због мучког напада?

Процес против оптужених за "тешко убиство" Француза Бриса Татона у току је, али истовремено на светло дана испливавају неке чињенице, које цео процес могу - или треба - да окрену у сасвим другом смеру. На пример од кривично-правног ка - медицинском. О томе наглашено говори и неуобичајена али изванредно храбра напомена судског вештака - кардиохирурга, који на крају свог супервештачења напомиње да је свестан "далеко шире конотације од уобичајеног и просечног кривичног поступка... чији су аспекти део међународних односа Републике Србије и Републике Француске и општедруштвена значајност", али да је "независност судства у квалификацији оваквог кривичног дела на посебном испиту и да кривци треба да буду кажњени усклађено са кривичним делом..."

Другим речима: Можда ви немате праве кривце, господо!

Милован Бркић

Оптужница коју је Више јавно тужилаштво у Београду поднело 18. јануара против навијача који су 17. септембра прошле године око 18 сати на Обилићевом венцу, у кафићу Ирисх пуб напали француске навијаче, наневши тешке телесне повреде Брису Татону, од којих је он, како се наводи у оптужном акту, умро у Институту за кардиоваскуларне болести 29. септембра, показује да је реформисано српско правосуђе дошло до дна. Заменица вишег тужиоца Гордана Јанићијевић оптужила је 14 навијача Партизана да су као саизвршиоци, извршили кривично дело тешко убиство, које је кажњиво по члану 114. тачка 2. а у вези са чланом 33. Кривичног закона Србије. Ако их судско веће огласи кривима и прихвати тужиочеву правну квалификацију кривичног дела, четрнаесторица навијача могу бити осуђени и на казне од - 40 година затвора!

Разговарао са новинарима

Зашто случај покојног Француза Бриса Синклера Петера Татона показује сву мизерију српских власти и правосудног система Србије? Када је група обесних младића, навијача ФК Партизан, познатијих као Гробари, тог кобног 17. септембра напала на Обилићевом венцу француске навијаче, српски председник је подигао грађане на ноге, објављујући рат сопственој држави и народу. Нико разуман не оправдава напад на француске навијаче. Али, у овом несрећном чину обесних навијача Партизана српски председник је видео шансу да промовише себе, и представи се као велики поборник мира и безбедности, коју, казаће нам он то ових дана, Србија чак и извози у Европу! Несрећни Брис Татон је, након што је нападнут од групе навијача Партизана у Ирисх пубу, очигледно уплашен, почео да бежи испред навијача. Оптужницом се навијачима ставља на терет да су га, наводно, они стигли, и бацили са тротоара, са висине од око осам метара, наневши му тешке телесне повреде опасне по живот, од којих је 12 дана касније и преминуо. Док манипулација није почела, наведени случај се може описати овако. Када је пао с висине од неколико метара, Брис Татон је, седећи на земљи, обливен крвљу и натечене главе, чекао шта ће га снаћи. Његови нападачи дали су се у бег. Центар града је пун људи. Место на којем је седео чекајући хитну помоћ, покривају сигурносне камере, скоро сваки педаљ овог простора. На то место може се бацити поглед са околних станова, јавна гаража је увек пуна возила и њихових возача. Полиција се, након пада покојног Бриса Татона, нашла на лицу места, као и камере ТВ станица. Несрећни младић је био свестан, оријентисан, покретан, и покушавао је, споразумавајућим језиком и гестовима, да пружи одговоре како се нашао на том месту. Камере прате његово пребацивање у Ургентни центар, и на улазу у Ургентни центар Татон даје изјаве, објашњава рукама, због непознавања језика, где је и како тучен и шта му се десило.

Зашто се каснило

Исте вечери почиње кампања против навијача, које српски политичари предвођени Борисом Тадићем називају хулиганима, бандом са којом ће се Србија обрачунати до краја. Српски председник је у вишегодишњем рату са свим и сваким. Подижући Србију на ноге, председник Тадић помиње повампирени фашизам, расизам, антисемитизам. Све ове масовне појаве он својим очима види у Србији! Штета коју је несрећни Борис Тадић нанео Србији скоро да је неотклоњива. Светске ТВ станице данима су извештавале о скуповима и иступима српских политичара који обећавају да ће Београд учинити безбедним градом, очишћеним од фашиста, нациста... Несрећни Брист Татон почиње да води своју битку за живот. Док је Татон у болничкој постељи, конзилијум лекара врши медицинске претраге, са циљем да се предузму све мере за његово лечење и опоравак. Српска полиција те вечери креће у потрагу за нападачима на Бриса Татона. Прегледају се све сигурносне камере које су постављене на овом делу центра града, осим оне која покрива простор са којег је пао, или како оптужница тврди, са којег је бачен Брис Тратон! Три сата касније, док је Татон већ био у болници, неко из полиције се сетио да око 21 сат позове на лице места и дежурног истражног судију Окружног суда у Београду, и дежурног заменика окружног тужиоца. Истражни судија, након што му је предочен разлог изласка на лице места, одбија да изврши увиђај, сачињавајући службену белешку у којој наводи да је бесмислено да изврши увиђај са толиким закашњењем и ако га је већ полиција на стручан начин обавила. У Ургентном центру повређеног Бриса Татона обилазе државни руководиоци и француски амбасадор. Из минута у минут прети се беспоштедном борбом против хулигана. Лекари констатују да повређени Татон има хематом на мозгу, који се, како је установљено прегледом на ЦТ скенеру, не шири, претраге показују да му је преломљено шесто ребро, да има многобројне крвне подливе по телу, а суспектна је и руптура аорте. Конзилијум лекара стално заседа и одлучује да Татон буде из Ургентног центра пребачен на Институт за кардиоваскуларне болести, ради операције аорте. Овај потез биће кобан за повређеног Татона.

Шта полиција жели да сведоци виде

Операције над Татоном прихвата се хирург Лазар Давидовић. Његову хируршку интервенцију, што је незабележено у досадашњој пракси, снимају камере РТС-а. Они који су познавали Давидовићеве стручне квалитете били су забринути за исход операције. Пре две године Давидовић је обавио операцију аорте једном болеснику, који је успео да преживи. Годину дана након контролног прегледа, установљено је да је болесник остао без здравог бубрега! Након тога пацијент је поднео кривичну пријаву против доктора Давидовића. Отварањем грудног коша, хирург Давидовић констатује да у њему нема крви, што указује да није дошло до руптуре аорте, да ова хируршка интервенција није била ургентна и да се могла одложити, док се не санирају повреде и хематом на мозгу, те док се не стабилизује крвни притисак. Најблаже речено, преурањена операција аорте доводи до повећаног притиска, који узрокује ширење хематома на мозгу, а потом и до можданог удара, од којег Брис Татон умире 29. септембра. Смрт Бриса Татона искоришћена је у Србији за опште јауке, паљење свећа, а политичари су се, предвођени Борисом Тадићем, заклињали да ће његова смрт бити освећена, да ће сви хулигани добити максималне казне. И несрећни родитељи Бриса Татона захваљивали су председнику Тадићу што ће убице њиховог сина, сви одреда, добити максималну казну. Тако нешто они у Француској не би смели ни да помисле, да одређују суду на који начин ће одлучивати. У земљи Србији, чији председник је Борис Тадић, ружење сопственог народа је пожељно, а то је и мера његовог живота. Београдска полиција је, прегледом безбедносних камера, брзо лоцирала нападаче на француске држављане, и већина је одмах лишена слободе. За двојицом, који су у бекству, расписана је међународна потерница. Неки од нападача уопште нису процесуирани, јер су били чланови ЛДП-а Чедомира Јовановића, и за њих се претпоставља да су, за рачун енглеске обавештајне службе, организовали овај напад са циљем дестабилизације Србије. Извори Таблоида потврђују да је господин Јовановић затражио изузеће својих момака из овог процеса, што је председник Тадић и прихватио. Покушавајући да прибави потребне доказе за оптужницу, криминалистичка полиција трага за сведоцима, некима нуди и статус заштићеног сведока. Занимљиво је да је оптуженог Степу Петровића полиција саслушала 25. септембра прошле године у просторијама одељења за крвне деликте, при чему је од њега узета изјава и сачињена службена белешка о обавештењу примљеном од грађана, коју су сачинили полицијски службеници Дејан Јовић и Дејан Јовановић. Степа Петровић је ухапшен, по налогу заменика вишег тужиоца, 5. новембра прошле године, као припадник групе која је убила Бриса Татона. Претпоставља се да му је полиција нудила повлашћен статус уз обавезу да он потврди да је видео својим очима како су нападачи бацили Бриса Татона са тротоара, низ степениште високо неколико метара.

Ко ће да пресуди?

Оптужница Вишег јавног тужилаштва у Београду има крупан недостатак. Нико од предложених сведока није потврдио да је својим очима видео оптужене да Татона бацају са толике висине, преко жардињере. Ни двоје заштићених сведока, сведокиња А1 и сведок А2, нису видели оптужене да су Татона бацили преко жардињере! Такав закључак се не може извести ни увидом у повреде покојног Татона. Да су га навијачи ухватили својим рукама и бацили са толике висине, несрећни Татон би на месту остао мртав, јер би пао у водоравном положају, поломио би кичму и главом би ударио о бетон, што би довело до моменталне смрти. Након подизања оптужнице извршене су припреме за суђење. На првом главном претресу родитељи Бриса Татона су изразили задовољство што ће сви оптужени, који су у том тренутку имали мање од 21 годину, добити по 20 година затвора, а они који су старији - по 40 година! Таквог уверења био је и амбасадор Француске у Београду. Да је Његова екселенција испред суда у Паризу саопштила да ће суд донети такву и такву пресуду, моментално би био ухапшен и осуђен за увреду суда. Ко је обећао најтеже казне Татоновим родитељима и француском амбасадору? Борис Тадић? Слободан Хомен, енглески агент који је својом реформом згазио српско правосуђе? По оптужници Вишег јавног тужилаштва у Београду, којом се 14 младих људи сумњичи да су на свиреп и подмукао начин убили Бриса Татона, и за њих тражи максимална казна, поступа претресно веће Вишег суда у Београду, којим председава судија Мира Илић. Она је једини преостали судија из кривичног одељења Окружног суда у Београду, и због великог искуства, она је одређена да спроведе првостепени кривични поступак. Они који познају рад ове судије, тврде да она подлеже искључиво притисцима материјалних доказа, а не притисцима власти. Оптужницу Вишег јавног тужилаштва у Београду компромитује и оспорава и налаз заклетог судског вештака Министарства правде Србије, кардиохирурга Горана Панића, који је на захтев адвоката Зоре Добричанин-Никодијевић, браниоца једног од оптужених, оценио налаз судских вештака са Војномедицинске академије, обдуцената др Ивице Милосављевића и др Ђорђа Алимпијевћа. Опсујући налаз двојице обдуцената, кардиохирург др Горан Панић је довео у озбиљну сумњу квалитет лечења повређеног Бриса Татона и исхитрене хируршке захвате, које у таквом стању пацијента није требало предузимати, а који су довели до даљих компликација, које су узроковале смрт. У целости преносимо налаз овог заклетог судског вештака, који на стручан, јасан и логичан начин доводи у озбиљну сумњу стручност лекарског тима који је бринуо о Татоновом здрављу. Хоће ли пресуду у овом судском поступку донети судско веће судије Мире Илић, или ће она само прочитати пресуду која је оптуженима већ изречена из уста српског председника Тадића, државног секретара у Министарству правде Слободана Хомена, Татонових родитеља и француског амбасадора?

На захтев адвоката Зоре Добричанин-Никодиновић и Љубише Ваљаревића из Београда, прилажем

Накнадно вештачење у предмету Вишег суда у Београду К 3012/10 у кривичном поступку против окр. Грковић Ивана и других...

НАКНАДНО ВЕШТАЧЕЊЕ

Након прегледа опсежне медицинске документације, која је у овом предмету релевантна за процену врсте, тежине и последица кривичног дела, понудићу Суду у даљем тексту елементе који су у примарном тексту противуречни и неконзистентни. На овај начин желим да помогнем Суду да на адекватан начин ово кривично дело буде процењено, квантификовано и процесуирано. Сматрам несврсисходним понављање свих чињеница које су у претходном запису наведене већ да само укажем на значајност контрадикторних тврдњи.

ЧИЊЕНИЦЕ

1. Целокупан текст који ми је био доступан носи печат колега који се баве судском медицином а не клиничком праксом. 2. Преминули је код пријема у Ургентни центар био свестан, са спонтаним дисањем, артеријском тензијом 130/70 мм Хг, фреквенцом рада срца од 100/мин. и са политраумом. Сатурација крви кисеоником била је 100 %, а ниво хемоглобина 135. Овакав пацијент нема физикални и лабораторијски налаз за активно артеријско крварење које захтева примену најхитнијих хируршких, хемостатских и/или реконструктивних процедура. 3. ЦТ ендокранијума показује контузионо хеморагичне лезије чеоно и слепоочно лево (17.09.2009. у 21 и 30 х). 4. ЦТ скенер грудног коша показује знаке хематома у медијастинуму. 5. Контролни ЦТ (17.09.2009. у 23 и 50 х) не показује прогресију медијастиналног хематома. Хемодинамски и респираторни параметри се у континуитету не мењају. 6. У тачки 6.5. извештаја вештака судске медицине први пут се помиње димензија медијастиналног хематома која је примарно износила 10 цм, трансверзално. 7. У даљем тексту не постоје налази који би директно или индиректно указивали на активно артеријско крварење. 8. Мултислајс скенер показује постојање расцепа унутрашњег слоја аорте (интиме) на почетку десцендентног (силазног) дела са псеудоанеуризматском формацијом. 9. Без квантификационих параметара (димензије медијастиналног хематома) у динамици клиничког развоја постављена је дијагноза руптуре истмичног дела торакалне аорте. 10. Контролни ЦТ показује прогресију контузионо-хеморагичних жаришта централног нервног система. 11. Конзилијум лекара својом одлуком преминулог пребацује на даље лечење на Институт за кардиоваскуларне болести КЦС. Пацијент је пребачен у сомнолентном стању, без грубих моторних испада, пирамидалне латерализације или поремећаја функције кранијалних нерава. 12. Оперисан је 18.09.2009.године - урађена је парцијална ресекција торакалне аорте и интерпозиција графта у дужини од 4 цм. 13. Постоперативни контролни ЦТ преглед ЦНС-а (19.09.2009.) показао је да је фронтални хематом четири пута увећан у односу на преоперативни налаз. 14. Неурохируршка процедура урађена је истог дана - краниотомија и евакуација хематома. 15. Од 21.09.2009. године развија се акутни пулмонаини дистрес синдром (АРДС). 16. Дана 24.09.2009. године долази до настанка десностраног пнеумоторакса који се третира увођењем торакалне дренаже. 17. Уз даљу прогресију оштећења мозга смртни исход настаје 29.09.2009. године у 10 х. 18. Тачка 6.3.3.6. закључка у претходном вештачењу - "хируршком интервенцијом збринут расцеп зида нисходне аорте, непосредно испод лука који захвата већи део зида, али не и опницу аорте, која је од тог места наниже, све до пречаге, дифузно крвљу подливена, а што је праћено и крвним подливима поребрице дуж припоја од ИИИ до XИИ пара ребара за кичмени стуб". 19. Тачка ВИИ - "смрт Татон Брице-а је насилна и наступила је услед задобијених повреда главе и садржаја лобањске дупље у виду оштећења по живот важних можданих центара и насталих компликација".

МИШЉЕЊЕ

Трагичан исход за Брице Татона наступио је због прогресије трауматског оштећења централног нервног система. Сматрам да квалификација кривичног дела у знатној мери зависи од контрибутивних фактора за крајњи, фатални исход. Напомињем да за ово вештачење нисам имао прилику за увид у оригиналну медицинску документацију (или фотокопије) већ само извештај лекара вештака судске медицине, па ипак, изводи из оригиналне документације дају реалну основу за сумњу у сврсисходност и редослед медицинских поступака.

ДИЈАГНОСТИЧКЕ КОНТРОВЕРЗЕ ИЗВЕШТАЈА ВЕШТАЧЕЊА

1. Став 6.4., страна 2, и став на страни 3 - "МСЦТ панаортографија је показала трауматску руптуру истмичког дела торакалне аорте". 2. Тачка 6.5., страна 3 - "урађен МСЦТ на којем је постављена сумња на трауматску руптуру торакалне аорте." 3. Оперативни налаз (страна 3), тачка 6.5. - "уочена комплетна транссекција интиме и руптура на десном бочном зиду". 4. Тачка 6.3.3.6. страна 13 - "хируршком интервенцијом збринут је расцеп зида нисходног дела аорте, непосредно испод лука који захвата већи део зида али не и опницу аорте". У вештачењу је на основу наведеног апсолутно нејасно да ли се ради о дисекцији аорте тyп ИИИ компликованој руптуром аорте. У истом извештају потпуно различите тврдње имају дијаметрално различиту терапеутску консеквенцу.

КОНТРОВЕРЗНЕ ОДЛУКЕ ЗА ПОСТАВЉАЊЕ ВИТАЛНЕ ИНДИКАЦИЈЕ ЗА ХИРУРШКО ЛЕЧЕЊЕ БРИЦЕ ТАТОНА

1. У извештају не постоје директни или индиректни, али јасни и прецизни, документовани разлози постављања виталне индикације за хирургију аорте, нарочито узимајући у обзир прогресију контузионо-хеморагичних промена у централном нервном систему непосредно преоперативно. 2. Витална индикација значи да без хируршког лечења, уколико се истог тренутка не предузме, пацијент ће извесно преминути, што у конкретном случају није потврђено са сигурношћу. 3. У документацији не постоје преоперативне хематолошке анализе које би као индиректни знаци потврдиле активно артеријско крварење. Такође недостају и постоперативне гасне анализе артеријске крви које би биле упутне за процену контрибуције плућне функције за смртни исход лечења. 4. Из расположивих записа није јасно на основу којих параметара је процењено да је ризик операције аорте мањи од ризика примене опште хепаринизације у ситуацији доказане прогресије хематома централног нервног система. Непосредно постоперативно урађени ЦТ централног нервног система је показао четвороструко увећање фронталног хематома, што је највероватније резултат опште хепаринизације (иако, наведено у извештају, у нижим дозама него уобичајено). Такав налаз не може бити последица спонтаног тока и развоја повреде мозга. Контрибутивни фактори смртног исхода свакако су пулмоналне (плућне) етиологије. Развој АРДС-а од 21.09.2009. и настанак десностраног пнеумоторакса од 24.09.2009. је компликовао политрауму и њене последице и довео до хипооксигенације централног нервног система. Интересантно је питање из којих разлога настаје спонтани пнеумоторакс код човека старости 28 година. Патоанатомски налаз не говори у смислу АРДС-а већ даје форензички одговор да се ради о билатералној фибропурулентној пнеумонији са левостраним пурулентним (бактеријским) плеуритом (гној у левој плеури). У сваком случају, поремећај плућне функције је значајан фактор хипоксије (недостатка кисеоника) централног нервног система (нарочито оних зона које су анатомски блиске месту деструкције ткива).

ЗАКЉУЧАК

Случај по природи садржи далеко ширу конотацију од уобичајеног и просечног кривичног поступка. Аспекти су део међународних односа Републике Србије и Републике Француске и општедруштвена значајност. Независност судства у квалификацији оваквог кривичног дела је на посебном испиту. Кривци треба да буду кажњени усклађено са кривичним делом. Да би се то десило, у складу са правом, неопходан је комплетан увид у сву медицинску документацију и ревизију претходног вештачења. Апелујем да се у интересу правде то и догоди.

У Београду, 05.02.2010. Др Горан Панић