Окупиране територије – Најава реорганизовања шиптарских безбедносних снага (КБС) у формацију по угледу на Националну гарду Сједињених Америчких Држава само је корак даље у стварању „војске Косова“. Власти у Приштини годинама раде на учвршћивању својих оружаних снага, које су у веома блиским односима са системом безбедности Албаније. На овај процес међународна заједница гледа благонаклоно, иако је неподељена оцена стручњака да би стварање „војске Косова“ дестабилизовало Балкан.
Намера привремених институција у Приштини јесте да садашњих 2.500 припадника шиптарких безбедносних снага устроји у систем налик америчком, који би имао зелено светло за деловање у ванредним ситуацијама, али и у случајевима угрожености унутрашње безбедности.
Све ово, како се чује у Приштини, одвија се уз сагласност НАТО и цивилних тела међународне заједнице. Овај савез, чији су војници у саставу Кфора, засад се противи само употреби термина “војска” у званичном називу ових снага.
Трансформација косовских снага безбедности у гарду, према мишљењу стручњака за безбедност, само ће додатно да затегне балкански безбедносни чвор. Он је већ закомпликован прошлогодишњим склапањем споразума власти Приштине и Тиране о заједничкој обуци и деловању са албанском војском, али и постављањем команданта терористичке ОВК Агима Чекуа за министра такозваних безбедносних снага.
Да је трансформисање шиптарског заштитног корпуса у снаге налик Националној гарди САД само начин да он прошири своје надлежности, сматра некадашњи директор ВБА Момир Стојановић.
„Снаге у покрајини према важећим документима имају уска овлашћења“, каже Стојановић и подсећа да је гро њихових надлежности везан за елементарне непогоде и помоћ цивилима.
„Оне тренутно немају карактер оружаних, односно одбрамбених снага. Институције на КиМ зато инсистирају на трансформацији у неки вид чвршће војне организације. Национална гарда има знатно шира овлашћења у САД него што КБС има на КиМ и нема сумње да ће Приштина и убудуће радити на заокруживању својих оружаних снага.“
Генерал Стојановић указује и на то да је неподељено мишљење домаћих и страних стручњака да ће стварање „војске Косова“ угрозити безбедност Балкана. То ће, како наглашава, бити тест и за међународну заједницу, која не би смела да дозволи тихе процесе стварања оружаних снага, нарочито без дијалога у коме би учествовала и Србија.
Некадашњи начелник Генералштаба Војске Југославије генерал-потпуковник у пензији Бранко Крга сматра да назив оружаних снага Косова не указује на опасност, али и да ће степен будућег ризика зависити од политичких потеза приштинских власти.
„Косовске снаге засад не показују намеру да делују агресивно, али нико не може да гарантује да ће тако да буде увек „, објашњава Крга.
„Садашња организација ових снага нема много везе са устројством америчке Националне гарде, која није оперативна војна сила.“
Генерал Крга појашњава да је Национална гарда САД налик на некадашњу југословенску територијалну одбрану и да је углавном чини резервни састав. На окупираним територијама, међутим, то није случај, јер су у саставу КПС професионалци који пролазе војну обуку и плаћени су.
На кључну чињеницу да окупиране територије још увек није међународно призната држава и члан УН и да као таква нема право на сопствену војску, подсећа Радован Радиновић из Клуба генерала и адмирала. То је, према његовим речима, и основни разлог што власти у Приштини прибегавају другачијим називима оружаних снага које фактички тамо постоје.
„Србији су везане руке“, јасан је Радиновић.
„Јер међународне снаге у покрајини нису статусно неутралне и чине све да Србију истисну са КиМ, чему је допринело и потписивање Бриселског споразума. А КБС имају споразум са војском Албаније, по којем се предвиђа заједничку обуку.“
Чеку тражи закон
Агим Чеку, како се спекулише у приштинској штампи, добио је уверевања команде НАТО да се овај сазвез неће противити трансформацији трупа шиптарских у форамцију налик Гарди. Чеку, међутим, најављује и блиску промену шиптарског устава и закона, којим би била отворена врата и за формално успостављање Војске .
Под оружјем 2.500 војника
Закон о Косовским безбедносним снагама ограничио је обим”косовске војске” на 2.500 активних припадника и резерву од 800 људи. Процене о снази албанске војске су различите, али се најчешће помиње бројка од 13.000 људи који имају различити статус. Потенцијални проблем лежи у војном споразуму окупираних територија и Албаније, који би могао да резултира потенцијалним садејством око 20.000 припадника две војске.
(Р. Драговић / Новости)
Постави коментар