У дипломатским круговима у Бриселу ће вам рећи да су мултилатералне економско-трговинске санкције према Русији незамисливе у овом тренутку, јер би у старту подриле све напоре ЕУ да изађе из економске кризе и покрене производњу и повећа запосленост. Затим долазе сви појединачни интереси који у укупном збиру износе 350 милијарди евра трговинске размене између ЕУ и Русије.
Реторика и звецкање оружја у западним и руским медијима су све гласнији поводом кризе у Украјини, међутим кретања на берзи показују да све иде, барем за сада, регуларно, „бусинесс ас усуал“. Нити запад прети озбиљним санкцијама, нити се Русија спрема озбиљно за инвазију на Украјину или барем њен источни део. Све изгледа као што је описао војник на Јутелу на почетку рата у Југославији: „Они (Словенци) би као да се отцепе, а ми (ЈНА) им као не дамо“.
Иза кулиса, дипломатски шерпаси већ спремају преговоре о Украјини и њеном уређењу, Москва изгледа задовољна заузимањем Крима који паде као некад Босна, шапатом, док власти у Кијеву покушавају да заузму што бољу преговарачку позицију. На преговарачком столу ће бити: федерализација Украјине, војна неутралност, употреба руског језика као службеног у регионима где живи значајан број русофона и статус Крима.
„И ми Руси смо научили да ослушкујемо и тумачимо кретање берза, пре и после значајнијх политичких одлука на међународном и унутрашњем плану и да кроз њих интерпретирамо потезе и реакције наших партнера у свету“, рекао ми је са загонетним осмехом Владимир Чижов, шеф сталне мисије Русије при ЕУ у Бриселу, на једном неформалном скупу, непосредно после кризе у Грузији 2008. године, када су руске војне трупе обезбедиле независност Јужне Осетије и Абхазије у односу на Тбилиси. Амбасадор Чижов, познат у дипломатским круговима као врло духовит али и оштроуман дипломата, наставио је своју шалу са прилично озбиљним садржајем: „Знате ли каква је била реакције берзе у Москви, када је Совјетски Савез интервенисао у Чехословачкој 1968. године“?
„Никаква“, није сачекао одговор на своје реторичко питање, „Јер тада у Москви није било берзе. Данас је има и о томе морамо сви да водимо рачуна кад повлачимо потезе. И ми и наши партнери“.
Моја опаска је била: господине амбасадоре нити је у Грузији било Јана Палаха, нити је Сакашвили Дубчек, а ни у Европи се нико није дигао због авантуристичког коцкања Сакашвилија као што су устали у одбрану „прашког пролећа“.
Тих речи Чижова сам се сетио протекле недеље, када је берза у Москви изгубила 10 одсто вредности у једном дану, близу 60 милијарди долара, и рубља пала на најнижи ниво у новијој историји у односу на долар. И берзе у ЕУ су ушле „црвено“ дан после одлуке руског парламента да одобри употребу војних снага у Украјини и по заказивању референдума о независности Крима и његовом уједињењу са Русијом. Међутим, судећи по томе како су се понашале берзе после тог првобитног шока, а нарочито дан после одржаног референдума на полуострву у Црном мору, када је московска берза забележила раст од готово четири одсто, повратак Крима у Руску Федерацију ће бити готово безболан са финансијске тачке гледишта.
Засад се на берзама понавља исти сценарио као пре пет и по година када су Абхазија и Јужна Осетија на руским тенковима стигле до независности од Тбилисија. Користећи Чижовљев рецепт, то би се могло протумачити на следећи начин: ЕУ и САД су се уз вербалну реторику и санкције против лимитираног броја појединаца и врло лимитираног утицаја на политику и економију Русије, помирили са одласком Крима из Украјине.
Да су санкције Вашингтона и Брисела само упозорење Москви да се не упушта у даљу авантуру која би подразумевала слање трупа у југоисточну Украјину, потврђује и раст на берзама земаља које имају велики обим економских и трговинских односа са Русијом, попут Немачке, Италије, Француске, Велике Британије. На црној листи Сједињених Држава и ЕУ нашле су се особе које и немају значајнију имовину на Западу, па се тако те санкције нису ни у најмањој мери одразиле на берзу. Чиста реторика је и јавно постављен циљ Беле куће да се ослаби рубља, а у дану кад је тај циљ наведен руска валута је надокнадила један одсто вредности у односу на долар. С друге стране, у дану када је најављен пакет санкција, највећа руска нафтна компанија Русњефт је за пола милијарде евра купила 13 одсто акција Пирелија Марка Тронкетија Провере.
Релаксирању напетог дипломатског надмудривања допринеле су изјаве кључних актера, од председника САД Барака Обаме, који је рекао да још увек има простора за дипломатско решење, до италијанског премијера Матеа Ренција, који је после сусрета са немачком канцеларком Ангелом Меркел, подсетио да је неопходно одржавати контакте са Москвом не само због тражења решења за кризу у Украјини и због тесних економских веза ЕУ и Русије, већ и зато што је Москва веома битан партнер запада у бројним осетљивим досијеима на међународном плану, укључујући Сирију и Иран. Сама Меркелова је потврдила да још није почела дискусија о искључењу Русије из Г8 и да је још увек могуће да се следећи састанак Г8, као што је планирано, одржи у Сочију.
„Све зависи од тога како ће се конфликт решавати и шта ће се догађати на Криму. Потребно нам је дипломатско решење, а да би се до њега дошло морамо да обновимо дијалог и почнемо преговоре“, рекла је Меркелова.
Кључна дипломатска игра се концентрише на питање решења односа између Москве и Крима. За САД и ЕУ, упркос јавним иступима који спадају у фолклор политички коректног речника, „де фацто“ улазак Крима у састав Русије је нешто са чим они могу да живе. Већи проблем би могао да настане ако и „де иуре“ Крим постане део Москве. У Бриселу верују да је брзина којом је Путин признао независност Крима потенцијално добар знак и да би инкорпорација полуострва у Русију могла да сачека.
Саговорник Недељника каже да су у Бриселу, али и у другим битним престоницама у ЕУ, веома свесни да постојећа влада у Кијеву није шампион демократских и европских вредности.
„Ако Москва жели да у Кијеву што пре дође на власт влада која би била ослобођена екстремних елемената десног радикализма, онда је неопходно да и они допринесу смиривању ситуације у источној Украјини. Што је већа нестабилност у Украјини то су мање шансе да у Кијеву имамо људе који су заиста кадри да спроведу реформе и ми, мислим ЕУ, бићемо приморани да појачавамо обим и интензитет санкција према Москви. Дакле, Руси морају да промене тактику и да од креатора проблема, постану део решења“, додао је дипломатски извор.
Према речима других наших саговорника у европским центрима моћи, актуелна власт у Кијеву тврди пазар око Крима и покушава да затеже односе како би добила што је више могуће у будућим преговорима око уређења Украјине, што у њиховом речнику значи што мање федерализације и како би на стварању антируског расположења цементирала украјински идентитет и код русофоних Украјинаца који живе у централном и западном делу земље.
„Свима нам је јасно да постојећи блок партија на власти у Кијеву, као и друге проевропске партије у Украјини, праве врло просту рачуницу: без гласова са Крима ниједан кандидат русофонске Украјине, попут Јануковича, неће имати шансу да победи на председничким изборима. Гласови са Крима су били језичак на ваги који је одлучио 2010. године када је Јанукович победио Тимошенкову, то више неће бити могуће. Истовремено, за украјински буџет ће такође бити олакшање што неће морати да издвоји милијарду евра за попуњавање кримског буџета. Битно је само да у овом позиционирању и заузимању што бољег положаја пред преговоре неко не претера или се превише заигра, то важи за обе стране, Украјинце и Русе“, објашњава други дипломатски извор.
Немачки план о којем је Недељник писао у претходном броју је и даље на столу и он предвиђа формирање неке врсте контакт групе под чијим окриљем би се решавала украјинска криза и која би подразумевала федерализацију бивше совјетске републике. Позитиван корак у том смеру представља најава од стране председавајућег ОЕБС-а шефа швајцарске дипломатије Дидијеа Буркхалтера да је Путин начелно дао сагласност да ОЕБС упути своју мисију на Крим и Украјину.
Генерално, у дипломатским круговима у Бриселу ће вам рећи да су мултилатералне економско-трговинске санкције према Русији незамисливе у овом тренутку, јер би у старту подриле све напоре ЕУ да изађе из економске кризе и покрене производњу и повећа запосленост. Затим долазе сви појединачни интереси који у укупном збиру износе 350 милијарди евра трговинске размене између ЕУ и Русије. Европљани продају високотехничке и хемијске производе Русима за 125 милијарди евра а увезу енергената, гаса и нафте, за 225 милијарди евра.
Бивши немачки канцелар Герхард Шредер је оптужио Европску комисију за ескалацију кризе у Украјини.
Бивши немачки канцелар Герхард Шредер је оптужио Европску комисију за ескалацију кризе у Украјини.
„Неизбалансиран однос Европске комисије према Украјини и неспособност ЕК да уочи размере поделе која постоји у украјинском друштву довеле су је до низа грешака које су значајно допринеле ескалацији кризе“, каже Шредер.
На дебати одржаној у Хамбургу, Шредер је подсетио и на своју одговорност у бомбардовању Србије без одобрења Уједињених нација чиме је прекршено међународно право и упоредио декларацију независности Косова са кримском. Шредер је позвао Меркелову и Штајнмајера да инсистирају на дијалогу са Русијом и тражењу решења заобилазећи спиралу санкција која може да науди немачким интересима и немачкој економији.
„До решења конфликта ће се доћи много лакше по одржавању избора у Украјини и по избору нове владе у Кијеву у којој не би требало да има места за националистичке партије попут Слободе“, поручио је Шредер.
Председник Управног одбора ЕНИ (највећа италијанска компанија у области енергије) Паоло Скарони је упозорио да ће се Европа наћи у проблему следеће зиме ако се до тада не реши криза у Украјини.
„Суочићемо се не само са проблемом снабдевања већ и порастом цена енергената. У следећих пар година Европа не може себи да дозволи луксуз да се лиши руског гаса. На дуге стазе Евопа може да лимитира своју зависност у односу на енергенте који долазе из Русије, преко развијања сопственог програма експлоатације гаса из уљаних шкриљаца, коришћења нуклеарне енергије и куповином већих количина америчког неконвенционалног гаса, када постројења за извоз тог гаса уђу у погон, мада то решење може да буде веома скупо“, рекао је Скарони.
Економска ситуација у Русији није тако ружичаста као што је била 2008. године током интервенције у Грузији, а ни популарност Путина није тако изражена као пре шест година. Данас Путин располаже са подршком око 60 одсто грађана Русије док је 2008. године тај проценат ишао до 80 одсто. У првих осам година Путиновог председниковања, руски бруто национални производ (БДП) је растао од 7 до 10 одсто. Од када се вратио у Кремљ, БДП расте врло скромних 1,5 одсто и поред високих цена енергената, посебно нафте. Руско министарство економије било је принуђено да промени дугорочно предвиђање раста БНП-а до 2030. године, односно да га смањи са 4,3 на 2,5 одсто. Примера ради, глобални раст БДП у том периоду се предвиђа у висини од 3,5 одсто, дакле руски раст БНП ће бити испод светског просека.
Економски стручњаци већ дуже време свакодневно понављају да су Русији потребне институционалне реформе које би учиниле ефикаснијим бирократски апарат, створиле услове за привлачење домаћих и иностраних инвестиција и пре свега модернизација и диверсификација економије која је забрињавајуће везана за извоз примарних сировина и енергената. Да би те реформе могле да заживе неопходно је да буду праћене и политичким реформама, које би повећале степен конкурентности, транспарентности, одговорности и креирале амбијент за доследну борбу против корупције.
Крим је економски безначајан али има велику геостратешку важност јер је нека врста природног носача авиона у Црном мору, док је лука у Севастопољу једина која може да прими флоту озбиљних размера. Москву ће Крим годишње коштати сигурно милијарду евра, ако не и више. Та инвестиција би евентуално могла и да се исплати када се заврше истраживања у Црном мору.
За разлику од Крима, анексија источне Украјине би Русији само донела ново нестабилно подручје и проблеме различитог карактера: економског, сигурносног, социјалног. Кијев је до сада трошио годишње милијарду до милијарду и по евра на субвенционирање тешке индустрије у Лужањску и Доњецку.
У англосаксонским политичким круговима, лоша економска ситуација у Русији се узима као водећи мотив Путинове одлуке да Крим издвоји из Украјине и да звецка оружјем око граница са Украјином. Односно да са патриотском реториком, новом конзервативном политиком, укључујући и законе против геј популације, заустави пад своје популарности, односно подршке грађана која је у последњих неколико година пала за четвртину иако је и даље стабилно преко 50 одсто.
Зашто берзе стрепе од сукоба с Путином?
Велика Британија – Санкције Русији би довеле у кризу чувени Цитy, који производи 40 одсто британског БДП. Такође, у црно би било завијено тржиште некретнина у Лондону и околини, а високошколски систем би доживео снажан ударац имајући у виду број руских ученика који плаћају високе школарине
Француска – Изгубила би уговор вредан неколико милијарди евра о производњи ратних бродова и наоружања. Исто тако, Париз би бацио на колена властиту аутомобилску индустрију будући да се у Русији прави преко милион аутомобила годишње а нафтни гигант Тотал је уложио 30 милијарди евра у Русији
Италија – осим што енергетски зависи од Русије и што је имала добре односе са Совјетским Савезом чак и у време „хладног рата“, има вишеструке интересе у области енергетике. ЕНИ је стратешки партнер Гаспрома у бројним пројектима, почев од Јужног тока, не треба заборавити да је конструкција једног дела гасовода вредна 2 милијарде евра поверена италијанској фирми Саипем. Истовремено, Италија је једна од омиљених дестинација руских туриста, који су у претходних неколико година буквално спасили морски туризам у Италији
Холандија – Везане су им руке због Ројал Дач Шела који је инвестирао неколико десетина милијарди евра у налазишта нафте и гаса у Русији. Аустрија осим интереса у области енергетике, има баснословне профите од руских туриста који попуњавају најскупље капацитете у аустријским Алпима. Такође и шпанска туристичка индустрија би доживела велики ударац од увођења санкција Русима будући да велики део колача од 20 милиона руских туриста који годишње посете ЕУ отпада на Шпанију
Немачка – Највећи партнер Русије у ЕУ је Немачка. Економска размена вреди преко 80 милијарди евра. Попут Италије, и Немачка једну трећину својих потреба за енергентима задовољава захваљујући Русији. С друге стране за немачку аутомобилску и хемијску индустрију као и за мала и средња предузећа руско тржиште је фундаментално за опстанак. Преко 6.000 немачких предузећа је повезано са Русијом. Председник Бундесбанке (Немачка федерална банка) Јенс Веидман је врло отворено рекао да је за немачку привреду и целу Немачку много важније од релација са Украјином да сачува добре односе са Русијом
САД – Проблеме са озбиљнијим санкцијама према Русији могла би да има и администрација Барака Обаме. Тексашки енергетски колос Ексон мобил је уложио 14 милијарди долара док је произвођач авиона Боинг већ направио бизнис план у Русији вредан 27 милијарди евра а велике интересе у Русији има и Пепси.
Жељко Пантелић / Недељник
Постави коментар