Хрватска одбрана оспорава оптужбе Србије за геноцид

Хаг – У Међународном суду правде данас је настављена усмена расправа у спору између Србије и Хрватске по узајамним тужбама за геноцид на подручју Хрватске од 1991. до 1995. године, а представници хрватског правног тима током излагања одбране оспоравају аргументе и доказе из противтужбе Србије која Хрватску терети за геноцид над Србима од 1991. године до 1995. године, посебно у акцији „Олуја“.

Индијска правница која је чланица хрватског правног тима Ањолие Синг изнела је тврдњу да није постојао злочиначки план у „Олуји“, да није било прекомерног гранатирања, није било присилне депортације…., а број жртава који спомиње Србија грубо је претеран, преноси хрватска штампа.

Представници српског правног тима на челу са Сашом Обрадовићем представили су током прошле седмице противтужбу Србије у којој су детаљно описани масовни злочини и геноцид над Србима који су изршиле званичне хватске оружане снаге на челу са државним руководством предвођеним председником Фрањом Туђманом.

Главни доказ геноцидне намере и истребљења Срба из Хрватске су транскрипти са састанка Туђана са војним врхом хрватске на Брионима 1995. године на ком је планирана операција „Олуја“.

Српска страна презентовала је суду низ доказа и сведочења да операција „Олуја“ испуњава све елементе кривичног дела геноцида, као и да је Хрватска прекршила своје обавезе из Конвенције о спречавању геноцида.

На данасњој расправи хрватска страна тврдила је да је „бројка од преко 130 хиљада српских повратника сама по себи доказ да није постојала државна политика спречавања повратка Срба након Олује, како тврди Србија у својој противтужби“.

Бројка од преко 130.000 односи се на избегле Србе који су пријавили свој повратак, а на обнову имовине разрушене у рату Хрватска је потрошила 2,24 милијарде евра, казала је Ањолие Синг. Она додаје да се барем трећина тог износа односи на обнову имовине хрватских Срба који су избегли током или након операције „Олуја“.

Према њеним речима, није постојао злочиначки план у „Олуји“, није било прекомерног гранатирања, није било присилне депортације….а број жртава који спомиње Србија грубо је претеран.

Хрватски правни тим је Саву Штрпца, шефа Документационо-информационг центра „Веритас“ који је на суђењу стручни сведок Србије, описао као ратног функционера САО Крајине, а Весна Црнић-Гротић цитирала је неке од његових изјава да „не долази у обзир повратак под власт Хрватске“.

Она је одбацила оптужбе Србије да је побуна хрватских Срба била пука реакција на националистички сепаратизам председника Туђмана и навела да она почиње 1989., пуно пре него што је Туђман изабран за председника.

Гротић је тврдила да је српски национализам тај који је уништио СФРЈ и донео рат у Хрватску који та земља није желела.

Она је, ипак, признала да су у акцији „Олуја“ почињени индивидуални злочини и додала да Хрватска дубоко жали због тога, пренели су хрватски медији.

Како је навела, до сада су судски процесуиране 33 особе оптужене за убиства током или након операције „Олуја“, а више од 2300 особа процесуирано је због кривичних дела пљачке и уништавања имовине на ослобођеном подручју. Такође, додала је, у току су и три судска процеса у којима се суди за ратне злочине почињене у операцији „Олуја“.

Усмена расправа, која је почела 3. марта излагањем хрватског правног тима, биће закључена 1. априла. Ово је завршница спора који је почео још 1999. године подношењем хрватске тужбе Међународном суду правде против Србије.

Хрватска, предвођена тадашњим председником Фрањом Туђманом, је 2. јула 1999. године покренула поступак пред МСП против тадашње СРЈ због наводног кршења Конвенције о спречавању и кажњавању злочина геноцида током оружаних сукоба на територији те Републике од 1991. до 1995. године.

Србија је одговорила контратужбом која се заснива на истом чињеничном и правном основу на коме је поднета хрватска тужба, односно на Конвенцији о спречавању и кажњавању злочина геноцида.
Коначна пресуда, на коју не постоји право жалбе, према очекивању стручњака, могла би да буде јавно објављена до краја ове или почетком 2015. године и биће обавезујућа за обе државе.

Танјуг