,,Куцнуо је час нашег ослобођења да своју домовину очистимо од корова то га је туђинска рука посијала и да успоставимо Независну државу Хрватску од Муре и Драве до Дрине, од Дунава до Јадранског мора, у којој ће владати само Бог и хрватски народ."
(Анте Павелић)
Под покровитељством нацистичке Њемачке и фашистичке Италије, у Загребу ке 10. априла 1941. године основана Независна држава Хрватска. Њене границе обухватале су површину од 102.000 километара квадратних и подручја Хрватске, БиХ и Срема. Од око 6.300.000 становника НДХ Срби су чинили више од трећине.
Остваривање програма "чишћење хрватског простора" и "чистоће хрватске нације" на националној, вјерској, расној и идеолошкој основи, претворило је Павелићеву државу у полигон масовног уништења српског, јеврејског и ромског народа.
У масовним покољима усташе нису правиле разлику између дјеце и одраслих. Према поименично идентификованим жртвама у НДХ од априла 1941. до маја 1645. године, животе је изгубило 74.762 дјетета. Најмлађи су били у пеленама, а најстари су имали 14 година.
Јасеновац гробница 19.432 дјевојчице и дјечака
Усташки концентрациони логор Јасеновац основан је половином августа 1941. године. Званично је носио назив "Сабирни и радни логор", а у стварности је био логор уништења. Јасеновац је био у искључивој компетенцији усташке организације и Павелићеве државе. Усташе су овде биле једине убице.
Јасеновачко стратиште, од Крапја до Старе Градишке, уз обале ријека Уне, Саве и Стругара, захватало је површину од 210 километара квадратних. Према истраженим подацима од 23. августа 2941, када су у Јасеновцу допремљени први интернирци , до 22. априла 1945, када су ликвидирани посљедњи заточеници и порушени посљедни објекти, усташе су убиле и на други начин умориле 19.432 дјетета. Њихова просјечна старост износила је седам година и три мјесеца.
У Јасеновцу је уморено највише српске дјеце, а затим ромске и јеврејске.
Свјетло хуманости у тами зла
Вијест о агонији у јасеновачким логорима стигла је у Загреб до хуманих људи који су у свом срцу имали довољно мјеста и храбрости да поведу битку за избављање дјеце из усташкох канџи.
Покретач и организатор акције спасавања дјеце била је Диана Будисављевић, поријеклом Аустријанка, супругадр Јулија Будисављевића, угледног хирурга и професора Медицинског факултета у Загребу. Ова племенита жена окупила је више од стотину хуманиста, сестара Црвеног крста Хрватске, лекара и другог здравственог особља. Поред Диане кључна личност у избављању дјеце из јасеновачких логора био је и професор Камило Бреслер, начелник у Министарству удружбе и социјалне скрби НДХ.
Диана је успјела преко њемачких војних представника да у Загребу издејствује Павелићево одобрење да са својом екипом посети тзв. ,,дјечију болницу" и друге дјечије ,,настамбе". Од 9. јула до 3. августа успјела је да избави из логора 10.536 дјечака и дјевојчица. Читаву акцију је описала у свом дневнику, који је водила на њемачком језику од 23. октобра до 13. августа 1945. Њених 388 записа највјерније су огледало страдања дјеце у јасеновачком паклу.
(Уједињена омладина Србска)
(Анте Павелић)
Под покровитељством нацистичке Њемачке и фашистичке Италије, у Загребу ке 10. априла 1941. године основана Независна држава Хрватска. Њене границе обухватале су површину од 102.000 километара квадратних и подручја Хрватске, БиХ и Срема. Од око 6.300.000 становника НДХ Срби су чинили више од трећине.
Остваривање програма "чишћење хрватског простора" и "чистоће хрватске нације" на националној, вјерској, расној и идеолошкој основи, претворило је Павелићеву државу у полигон масовног уништења српског, јеврејског и ромског народа.
У масовним покољима усташе нису правиле разлику између дјеце и одраслих. Према поименично идентификованим жртвама у НДХ од априла 1941. до маја 1645. године, животе је изгубило 74.762 дјетета. Најмлађи су били у пеленама, а најстари су имали 14 година.
Јасеновац гробница 19.432 дјевојчице и дјечака
Усташки концентрациони логор Јасеновац основан је половином августа 1941. године. Званично је носио назив "Сабирни и радни логор", а у стварности је био логор уништења. Јасеновац је био у искључивој компетенцији усташке организације и Павелићеве државе. Усташе су овде биле једине убице.
Јасеновачко стратиште, од Крапја до Старе Градишке, уз обале ријека Уне, Саве и Стругара, захватало је површину од 210 километара квадратних. Према истраженим подацима од 23. августа 2941, када су у Јасеновцу допремљени први интернирци , до 22. априла 1945, када су ликвидирани посљедњи заточеници и порушени посљедни објекти, усташе су убиле и на други начин умориле 19.432 дјетета. Њихова просјечна старост износила је седам година и три мјесеца.
У Јасеновцу је уморено највише српске дјеце, а затим ромске и јеврејске.
Свјетло хуманости у тами зла
Вијест о агонији у јасеновачким логорима стигла је у Загреб до хуманих људи који су у свом срцу имали довољно мјеста и храбрости да поведу битку за избављање дјеце из усташкох канџи.
Покретач и организатор акције спасавања дјеце била је Диана Будисављевић, поријеклом Аустријанка, супругадр Јулија Будисављевића, угледног хирурга и професора Медицинског факултета у Загребу. Ова племенита жена окупила је више од стотину хуманиста, сестара Црвеног крста Хрватске, лекара и другог здравственог особља. Поред Диане кључна личност у избављању дјеце из јасеновачких логора био је и професор Камило Бреслер, начелник у Министарству удружбе и социјалне скрби НДХ.
Диана је успјела преко њемачких војних представника да у Загребу издејствује Павелићево одобрење да са својом екипом посети тзв. ,,дјечију болницу" и друге дјечије ,,настамбе". Од 9. јула до 3. августа успјела је да избави из логора 10.536 дјечака и дјевојчица. Читаву акцију је описала у свом дневнику, који је водила на њемачком језику од 23. октобра до 13. августа 1945. Њених 388 записа највјерније су огледало страдања дјеце у јасеновачком паклу.
(Уједињена омладина Србска)
Постави коментар