Црвени Ђаволи, или Ђаволи, су присталице фудбалског клуба Раднички Крагујевац. Они су једни од главних навијачких група у Србији. Поред фудбалског клуба, они подржавају и друге спортске секције Радничког из Крагујевца.
Историја
У Краљевини Југославији навијачи Радничког из Крагујевца спадали су у ред највернијих и најбројнијих навијача. Пратили су свој клуб свуда где је играо а у самом Крагујевцу били су познати по црвеним качкетима које су његове присталице носиле. Организована су гостовања и обично се путовало возом, а играчи су путовали са навијачима. Навијачи су одлазили и у Сплит, Скопље, Ниш, Загреб... Раднички је био домаћин у Крагујевцу тимовима попут Рапида из Беча, Олимпика из Марсеја, Ференцвароша, а утакмице су се играле на стадиону код железничке станице где се знало окупити и по 10000 људи. 1946. године Раднички је играо у баражу, за попуну Прве лиге, са Црвеном Звездом а тада градски стадион Шумадије није могао да прими све навијаче.
Прави бум у Крагујевцу се дешава крајем шездесетих када омладинци Радничког освајају првенство Србије и постају вицешампиони Југославије. Њихови резултати враћају публику на стадион и они 1969. године уводе Раднички по први пут у историји у прву лигу. Прву бакљаду Београд је видео 1969. године када је Раднички победио ФК Партизан на Стадиону ЈНА са 4:1.[1] Раднички је тих година на Стадиону чика Дача пратио велики број гледалаца и због атмосфере која је била слична оној на стадиону у Манчестеру навијачи Радничког добијају назив Црвени ђаволи. То је био први вид организовања навијача у Шумарицама. На прву утакмицу за улазак у Прву лигу у Никшић одлази 1000 навијача.
Оснивање
Прво организовано окупљање Црвених ђавола везује се за 9. март 1989. године, односно кошаркашку утакмицу између Радничког и Напретка из Крушевца. Тај дан Ђаволи користе као датум свог поновног оснивања. Мане, Лазе, Сена, Влајко, Пицула, Гаџула, Пуфта, Дуле Прженица само су нека од имена људи који су учествовали у организовању навијача тих година. Управа клуба је почела да организује гостовања а прво гостовање Ђавола је било у Бору. Навијачи Радничког су организовано учествовали у митинзима против владе Слободана Милошевића.
Црвени ђаволи данас
Упоредо са фудбалским утакмицама прате и у такмице КК Раднички и ОК Раднички како у Хали Језеро тако и на гостовањима. Црвени ђаволи 1989 имају своје шалове, качкете, дресове, заставе, пропуснице, химну, издавали су и часопис Талас, снимљен је диск са навијачким песмама. На диску се налазе и навијачке песме које су написали и компоновали крагујевачки бендови, Освајачи, Пропаганда 117, Деведесети минут.[4] Забележено је да су на гостовању у Смедереву навијачи упалили 100 бакљи. На радију се имали своју емисију Док анђели спавају.
Историја
У Краљевини Југославији навијачи Радничког из Крагујевца спадали су у ред највернијих и најбројнијих навијача. Пратили су свој клуб свуда где је играо а у самом Крагујевцу били су познати по црвеним качкетима које су његове присталице носиле. Организована су гостовања и обично се путовало возом, а играчи су путовали са навијачима. Навијачи су одлазили и у Сплит, Скопље, Ниш, Загреб... Раднички је био домаћин у Крагујевцу тимовима попут Рапида из Беча, Олимпика из Марсеја, Ференцвароша, а утакмице су се играле на стадиону код железничке станице где се знало окупити и по 10000 људи. 1946. године Раднички је играо у баражу, за попуну Прве лиге, са Црвеном Звездом а тада градски стадион Шумадије није могао да прими све навијаче.
Прави бум у Крагујевцу се дешава крајем шездесетих када омладинци Радничког освајају првенство Србије и постају вицешампиони Југославије. Њихови резултати враћају публику на стадион и они 1969. године уводе Раднички по први пут у историји у прву лигу. Прву бакљаду Београд је видео 1969. године када је Раднички победио ФК Партизан на Стадиону ЈНА са 4:1.[1] Раднички је тих година на Стадиону чика Дача пратио велики број гледалаца и због атмосфере која је била слична оној на стадиону у Манчестеру навијачи Радничког добијају назив Црвени ђаволи. То је био први вид организовања навијача у Шумарицама. На прву утакмицу за улазак у Прву лигу у Никшић одлази 1000 навијача.
Оснивање
Прво организовано окупљање Црвених ђавола везује се за 9. март 1989. године, односно кошаркашку утакмицу између Радничког и Напретка из Крушевца. Тај дан Ђаволи користе као датум свог поновног оснивања. Мане, Лазе, Сена, Влајко, Пицула, Гаџула, Пуфта, Дуле Прженица само су нека од имена људи који су учествовали у организовању навијача тих година. Управа клуба је почела да организује гостовања а прво гостовање Ђавола је било у Бору. Навијачи Радничког су организовано учествовали у митинзима против владе Слободана Милошевића.
Црвени ђаволи данас
Упоредо са фудбалским утакмицама прате и у такмице КК Раднички и ОК Раднички како у Хали Језеро тако и на гостовањима. Црвени ђаволи 1989 имају своје шалове, качкете, дресове, заставе, пропуснице, химну, издавали су и часопис Талас, снимљен је диск са навијачким песмама. На диску се налазе и навијачке песме које су написали и компоновали крагујевачки бендови, Освајачи, Пропаганда 117, Деведесети минут.[4] Забележено је да су на гостовању у Смедереву навијачи упалили 100 бакљи. На радију се имали своју емисију Док анђели спавају.
Постави коментар