Градоначелник Београда, Синиша Мали, позвао је Обреновчане да не напуштају своје домове, у тренутку када је набујала река већ пробила насип и хитала да потопи хиљаде кућа.
У маниру недавних цензура, ова трагична инструкција градоначелника Малог накнадно је уклоњена са сајта Града Београда. Међутим, и поред покушаја заташкивања, његов апел је остао доступан у кеш меморији претраживача, као и другде на интернету.
Уклоњена вест са сајта Града Београда
Грађане Обреновца је стравичан талас поплаве затекао управо тамо где им је градоначелник рекао да остану — у њиховим домовима. За сада је пронађено 13 тела људи чији су животи изгубљени у воденој стихији, а слути се се да је број жртава знатно већи. Преко две хиљаде људи још увек чека евакуацију.
Међутим, медији нису пренели да су грађани вече пред инструкцију градоначелника Малог, покушали да алармирају институције и суграђане да је река пробила насип. Али, сирене за узбуну су се огласиле тек када је све било прекасно…
Како се то види на јавној кореспонденцији на Фејсбуку (која је у овом тренутку још увек доступна), грађани су већ 15. маја око 19 часова приметили да је попустио насип и апеловали да неко треба да провери ту информацију и да треба започети евакуацију Обреновца.
Више учесника у дискусији је констатовало да је насип пукао на истом месту као и 1981. године, када је била последња велика поплава, те да то и није велико изненађење. Једни су наводили информације које су добили од МУП-а, да ће надирућу реку зауставити минирањем долме и моста, те скретањем њеног тока, као што је то рађено и раније.
Око 22 часа је већ јављено да је у околним местима вода до појаса, да нема струје, а да ватрогасци и војска нису на видику и апелује се да волонтери похитају да помогну поплављеним људима.
У 23 часа, један од очевидаца је посведочио да је Колубара пробила насип и да неће пуно времена проћи док бујица не прекрије обреновачко вашариште. Он истиче да је наводно предложио да се укључе сирене за узбуну, али тврди да је председник општине Мирослав Чучковић био мишљења „да би то изазвало панику,“ те да је довољно да се пуштају повремена обавештења (кајрони) на локалној телевизији.
Додуше, Чучковић је касније изјавио да је он предузео све што је било у његовој моћи: „Сада је јасно да је тачно све оно што смо причали протекла 72 сата. Многи су мислили да неће бити овако страшно, али је сада време да се сви ангажујемо како бисмо санирали ситуацију.“
Наредног дана, 16. маја, градоначелник Мали је објавио свој (накнадно цензурисани) апел људима да остану у својим домовима, без додатне информације о томе због чега да остану у кућама и шта се заправо дешава.
Нажалост, тек 17. маја је шеф Републичког штаба за ванредне ситуације, Предраг Марић, изјавио да се у Обреновцу извлаче жртве и да је у питању „трка са временом“. То је трка у којој су грађани, захваљујући сопственом самоорганизовању, имали добре стартне позиције — трка коју су изгубили јер су се саплитали о премијера, министре, градоначелника, општинаре и њихове камермане.
Једна блогерка из Обреновца је описала како је то изгледало:
„Нисмо били обавештени. Нисмо слутили озбиљност ситуације. Пре, за време, и после поплаве власт је била неорганизована. Били смо препуштени сами себи. Гладни и жедни. Мокри. Одећа се сушила на нашим већ охлађеним телима на 10 степени. 36 сати на ногама. [...]
Служба за узбуњивање се није огласила. Срамота је што ти људи примају плату из наших џепова. [...]
Сигурна сам да ће се обреновачки грађани огласити са својим причама и да ће Србија сазнати праву истину о Обреновцу. Јер не могу да цензуришу интернет као телевизију.“
Блогеркин коментар је објављен у тексту који је, упркос њеним надама, данас ипак цензурисан. У питању је блог-пост Ненада Милосављевића на порталу другастрана.нет, који се великом брзином раширио по интернету, али већи део данашњег дана није био доступан због сајбер напада непознатих починиоца. На сву срећу, интегрални текст је пренет овде на Блогу Б92.
Ненад Милосављевић
Огромну помоћ на терену обавили су радио-аматери и грађани који су на друштвеним мрежама делили информације о локацијама људи заробљених у својим кућама. Како преноси портал Поплаве.рс, захваљујући тим информацијама саморганизованих грађана, волонтери и рониоци Горске службе спасавања (ГСС) неуморно су патролирали чамцима и спасавали људе.
Један извештај на овом порталу критички се осврнуо на неорганизованост републичких служби у Обреновцу. Тај текст је још један од оних који су цензурисани, а које још увек можемо да читамо у кеш меморији интернет претраживача:
„Најблаже речено је чудно да припадници САЈ (Специјална антитерористичка јединица) уопште нису улазили у воду иако имају људе обучене за такве ствари.
МУП такође није био од помоћи јер нису остали ту током ноћи и њихов предлог је био да се људи спашавају ујутро, од 8х.
Срећом, ГСС и рониоци те ноћи и јутра нису гледали на сат. И сатима су без одмора остајали у води, пливајући или у чамцима, а већина њих је остала и после своје смене, поготово Ненад Стојковић, који је био на челу ронилаца, и који је један од наших ретких људи који се професионално баве овим послом.
Након успешних акција, радио-аматери су пронели вест да им је забрањено даље пружање помоћи на каналу који су користили. Међутим, накнадно је јављено како су канал „само уступили ГСС-у“. Када су сазнали да више не смеју да се ангажују у спасавању људи, један од радио-аматера је у етру поделио своју резигнацију због ове забране: „Шта ћу, знаш, некако се осећамо превареним, пониженим, и то…“
Већ сада изгледа сасвим јасно да су готово све институције заказале, од владе до градоначелника.
Пар дана пред катастрофу, Републички хидрометереолошки завод је исправно проценио да ће водостаји на Колубари прећи границу редовне одбране већ 14. маја, а границу ванредне одбране 15. маја (када су грађани и приметили пробијање насипа). Данас видимо да, након овог упозорења, надлежне градске и републичке службе нису предузеле неопходне мере да спрече губитак људских живота.“
Притом, обилне кише су забрињавале људе још пре месец дана, због чега је локална обреновачка телевизија одлучила да о могућим поплавама направи прилог. Међутим, институције су тада анестетисале јавност својим ноншалантним изјавама. Тако је један јавни службеник на обреновачкој локалној телевизији објашњавао да нема бојазни од поплаве, јер „насипи су сигурни на овим већим рекама.“
Ипак, ова трагедија не почиње ни на дан пуцања насипа, ни месец дана пре ескалације поплава, већ много, много раније… Начелник Сектора за ванредне ситуације МУП-а, Предраг Марић, и директор ЈП Србијаводе, Миодраг Пузовић, су своју маратонску „трку с временом“ започели још крајем 2012. године када су критиковали владу због смањивања буџета за стратешку одбрану од поплава.
„Ми имамо насипе старе 20 и више година и то не може да траје ако ви не улажете у њихово одржавање. Једино што смо ове године успели је да извршимо мало веће притиске на локалне самоуправе да бар они ураде свој комунални део посла, очисте канале и омогуће проток воде,“ рекао је тада Марић. „У 2012. години имали смо 50 одсто мање средстава него у претходној. Уместо 1,5 милијарди динара, добили смо нешто више од 600 милиона, а то је за 20 одсто мање од онога што нам је потребно за редовно одржавање водотокова. Онда вам је јасно да нове насипе и бедеме нисмо могли да правимо,“ јадао се Пузовић још пре годину и по дана.
Од тада, па до данас, влада се својим нечињењем упорно и игнорантски коцкала животима својих грађана.
Епилог
Након свега, министар унутрашњих послова је тек данас наредио „хитну и потпуну евакуацију Обреновца,“ због новог таласа поплаве.
Истовремено, премијер Вучић користи прилику да сву одговорност свали искључиво на челнике локалних самоуправа који нису чланови његове странке, док оправдану критику упућену њему и његовим сарадницима поистовећује са нападом на државу.
„У Обреновцу је пронађено 13 жртава, једино могу да кажем да ме је срамота од људи који се баве измишљотинама и желе својој држави лоше,“ изјавио је данас наш премијер. Додао је и да ће „обдукција показати да ли и колико су од тог броја жртава утопљеници, а колико су преминули из других разлога.“ Притом је емпатично проценио да број жртава „неће бити катаклизмичан“ упркос размерама катастрофе која је код нас „10 пута већа него код неких других.“
Дакле, наш премијер цинично поручује: хајде да не бројимо наше цркнуте краве, него комшијске; и хајде да се не питамо ко је за погибију одговоран, него да ли су саме криве што су цркле; и, кад смо већ ту, хајде да се сликамо за дневник!
С друге стране стоји одговор обреновачке блогерке у њеном цензурисаном коментару:
„И на крају да се зна. У Обреновцу, Баричу и Умци се бранио Београд. Нашим животима и нашом имовином. [...]
Свака част добровољцима. Сви остали су нас изневерили.“
Блогери проценили, али власт није…
Срећко Секељић / http://blog.b92.net/text/24208/Poplava-neodgovornosti/
Постави коментар