Питам се, нисам ли једини Србин коме душа кипти у немоћном бесу и фрустрацији, што не могу да са кофом у руци пуном воде идем од човек до човека, и из замаха саспем у лице талас отрежњења.... Ако би то имало ефекта, овог момента бих кренуо од једног до другом успаваног и зомбификованог становника ове напаћене земље....
Па зар не видите куда сте кренули, леминзи? Зар вам толико није стало до своје коже, до будућности ваше деце? Зар у вама ни мало није остало борбеног морала, самопоштовања, поноса на славну историју, оно дивно осећање припадности својој Цркви која је успела да очува идентитет овог народа кроз векове ропства?
Времена кризе су одавно присутна на територији Балкана, али није само сиромаштво, мањак посла, ниске плате и празан новчаник оно што је битно – наш дух је под страховитим нападом Зла.... Пљују нам по свему оном што је некада било свето, смеју нам се у лице, истовремено нам потурајући ''идоле'', којих се и они гаде, траже од нас да урадимо нешто што њима не би пало на памет да и пробају.
Једна од последњих вести која ми је досула со на већ искидану и упаљену рану је и ''преименовање'' улице Војвцоде Степе Степановића на Вождовцу у улицу тамо неког словачког астронома, генерала у француској војсци, неког Штепанека, за којег искрено – нисам чуо до сада, кад је БЕЗ ИКАКВОГ СМИСЛА НАРЕЂЕНО људима који живе у тој улици – да мењају документа....
Да ли је врхунац лицемерја у питању, да се после ТАЧНО 100 година од бриљантних победа србске војске на Церу и Колубари, када је војска ове наше дивне земље успела да извојује победу, крваву али часну и у историји незабележену, над војском једне тада огромне царевине – тихо, потајно и подло мења назив улице једног Војводе, уместо да му улица буде окићена сликама, цвећем, нарочито његова родна кућа, баш у тој улици?
Господо марионете, да, да, ви који се окрећете, ви у власти коју добисте на лажна обећања и лицемерне памфлете, ви који свесно гурате свој народ у ропску позицију једне колоније, ви, трговци националним интересима зарад дроге која се зове ''моћ'' – да ли ће следећи ваш потез бити колоне багера, утоваривача, камиона и ровокопача упућених ка Гучеву, ка Мачковом Камену, Текеришу, ка Газиместану, ка свим местима славних победа, да искорене физичко њихово постојање? Да ли терба да спалимо све своје уџбенике који славе хице Гаврила Принципа, Жерајића, и осталих слободољубаца ''Младе Босне''? Треба ли да се одрекнемо Милоша, Црног Ђорђа, Гарашанина, Ђуре Јакшића, Мике Аласа, Вука Стефановића Караџића?
Треба ли да спалимо ''Горски вијенац'' Његошев, ''Начертаније'' Гарашаниново, ''Мирис земље'' Десанке Максимовић...?
Реците, ви уцењени, плаћени и постављени, чиме још можемо задовољити англосаксонску и германску похлепу ваших господара, што их грло стеже кад год чују реч ''СРБИЈА''...?
Историју не можемо мењати, на вашу жалост, јер јесте овај мали али поносан народ тукао царства, не једном... И зато знам да нас желе истребити као непожељне сведоке њихове срамоте, јер у души сваког Србина је сведочанство једног славног времена, када се ценила Слобода, Част, Поштење, Родољубље и Братство...
Само, знате ви, а знају и они, неће то баш ићи тако лако. Нису баш Срби овце, друга зверка је његово обележје, нарав његова и снага... А већ се чују завијања у ноћи, чопор се окупља....
Радомир Почуча за Уједињену омладину Србску
Постави коментар