У наставку суђења Ратку Младићу
пред Трибуналом у Хагу, тужилац Дермот Грум је оспоравао веродостојност
сведока одбране Николе Мијатовића, указавши на недоследности у његовим
изјавама.
Мијатовић који је током рата у БиХ 1992-95. био заменик команданта Илиџанске бригаде Војске Републике Српске, до сада је сведочио у одбрану надређених генерала Станислава Галића и Драгомира Милошевића, те бившег председника РС Радована Караџића.
Током унакрсног испитивања, тужилац Грум је тврдњи Мијатовића да је у Сарајеву било “400 командних места” Армије БиХ супротставио изјаву Милошевића да је тих легитимних војних мета у граду било око 200. Мијатовић је узвратио да је “на састанцима говорено да је само командних места било око 300″.
Председавајући судија Алфонс Ори питао је, затим, да ли је ВРС на те мете пуцала без обзира да ли је од њих трпела ватру.
“Можда се десило, али, колико ја знам, искључиво смо на ватру одговарали ватром… Никада нису били гађани цивилни циљеви, већ само војни који су нас излагали ватри”, одговорио је сведок.
Заступник оптужбе предочио је да на суђењу генералу Галићу, Мијатовић није на мапи обележио минобацачке положаје АБиХ у Сарајеву, за које тврди да су постојали, иако је имао прилику да то учини. Остајући при тврдњи да су у насељу Алипашино Поље била “најмање три-четири минобацача”, Мијатовић је казао да не зна зашто их нема на карти, а “морао их је” обележити у ранијем процесу.
Тужилац Грум сугерисао је и да је Мијатовић у изјави описао две експлозије “модификованих авио-бомби” које је на мете у Сарајеву, у пролеће и лето 1995. испалила ВРС, иако о тим инцидентима није имао никаква непосредна и подробнија сазнања.
Мијатовић је потврдио да је о експлозијама 7. априла и 25. јуна 1995. – које су, по оптужници, однеле једну цивилну жртву, док је више грађана било рањено – сазнао из “муслиманских медија”, односно са сарајевске телевизије, а да су му детаље “објаснили” тек када се као сведок нашао у Хагу. Тужилац Грум прецизирао је да је сведок у писаној изјави навео да је на “командном месту” муслиманских снага у Храсници, које је било мета “модификоване авио-бомбе” 7. априла, био један минобацач АБиХ, а касније је тврдио да су десетине тешких оруђа из тог насеља
деловале против српских снага.
Потврђујући то, Мијатовић је рекао да је у Храсници било “80 тешких оруђа” и да се првобитно “није могао сетити свега”. Прошле недеље, у главном исказу, Мијатовић је – као и претходна четворица сведока Младићеве одбране – тврдио да ВРС није насумичном и неселективном ватром терорисала цивиле у Сарајеву, противно наводима
оптужнице.
(Вести онлајн)
Мијатовић који је током рата у БиХ 1992-95. био заменик команданта Илиџанске бригаде Војске Републике Српске, до сада је сведочио у одбрану надређених генерала Станислава Галића и Драгомира Милошевића, те бившег председника РС Радована Караџића.
Током унакрсног испитивања, тужилац Грум је тврдњи Мијатовића да је у Сарајеву било “400 командних места” Армије БиХ супротставио изјаву Милошевића да је тих легитимних војних мета у граду било око 200. Мијатовић је узвратио да је “на састанцима говорено да је само командних места било око 300″.
Председавајући судија Алфонс Ори питао је, затим, да ли је ВРС на те мете пуцала без обзира да ли је од њих трпела ватру.
“Можда се десило, али, колико ја знам, искључиво смо на ватру одговарали ватром… Никада нису били гађани цивилни циљеви, већ само војни који су нас излагали ватри”, одговорио је сведок.
Заступник оптужбе предочио је да на суђењу генералу Галићу, Мијатовић није на мапи обележио минобацачке положаје АБиХ у Сарајеву, за које тврди да су постојали, иако је имао прилику да то учини. Остајући при тврдњи да су у насељу Алипашино Поље била “најмање три-четири минобацача”, Мијатовић је казао да не зна зашто их нема на карти, а “морао их је” обележити у ранијем процесу.
Тужилац Грум сугерисао је и да је Мијатовић у изјави описао две експлозије “модификованих авио-бомби” које је на мете у Сарајеву, у пролеће и лето 1995. испалила ВРС, иако о тим инцидентима није имао никаква непосредна и подробнија сазнања.
Мијатовић је потврдио да је о експлозијама 7. априла и 25. јуна 1995. – које су, по оптужници, однеле једну цивилну жртву, док је више грађана било рањено – сазнао из “муслиманских медија”, односно са сарајевске телевизије, а да су му детаље “објаснили” тек када се као сведок нашао у Хагу. Тужилац Грум прецизирао је да је сведок у писаној изјави навео да је на “командном месту” муслиманских снага у Храсници, које је било мета “модификоване авио-бомбе” 7. априла, био један минобацач АБиХ, а касније је тврдио да су десетине тешких оруђа из тог насеља
деловале против српских снага.
Потврђујући то, Мијатовић је рекао да је у Храсници било “80 тешких оруђа” и да се првобитно “није могао сетити свега”. Прошле недеље, у главном исказу, Мијатовић је – као и претходна четворица сведока Младићеве одбране – тврдио да ВРС није насумичном и неселективном ватром терорисала цивиле у Сарајеву, противно наводима
оптужнице.
(Вести онлајн)
Постави коментар