На Криму сви спомињу Србију

Све иде ка успешно организованом референдуму о државној самосталности Крима. Бирачки спискови већ су отпремљени на бирачка места, одређени су и надзорни одбори и бирачке комисије, а у Симферопољу је јуче отворен и модеран прес-центар, где је прву конференцију за штампу одржао вицепремијер Рустам Темиргалијев. У свом краћем обраћању осврнуо се и на најаву Организације за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС) да неће признати референдум на Криму, јер је „нелегалан”.

У том контексту Темиргалијев је подсетио да ОЕБС такав став није имао када је Косово било у питању. Штавише, Крим ће имати референдум о самосталности, док га Косово није имало. Устав Србије од пре распада СФРЈ и Устав СФРЈ из 1974. овде су сада у медијима и међу локалним политичарима најчешће спомињани инострани правни документи у контексту управо донете Декларације о државној самосталности републике Крим од 11. марта.

Локални политичари и стручњаци за уставно право напросто показују задивљујуће познавање српског устава и указују на двоструке стандарде Запада, наглашавајући да скупштина Косова по Уставу Србије није имала право да прогласи самосталност, те да је аутономија Косова унутар Србије правно била нижег нивоа него што је то аутономија Крима унутар уставноправног система Украјине.Сходно томе, Крим, према њиховом мишљењу, има много више права на државну самосталност него Косово.

На ставове Вашингтона да је Косово „имало право да прогласи самосталност, јер је режим у Србији мучио, кињио и дискриминисао локалне Албанце на Косову, а Кијев то није чинио Русима на Криму”, професор међународног права у Симферопољу Алексеј Миронов одговара ми питањима: „Ко је тај ко на међународном плану оцењује шта је то мучење, кињење или дискриминација целе једне етничке скупине?Како се то мери?Како се процењују размере кињења и која је количина кињења довољна да би сецесија дела државне територије била дозвољена?”

Да ли ту моћ оцене и закључивања поседује ексклузивно само Запад? Или је Запад у југословенско-српском случају присвојио улогу тужиоца, судије и егзекутора,па је сада изненађен што то не може да примени и на Криму.

Власти су саопштиле да ће све украјинске државне компаније које имају седиште на Криму прећи у власништво државе Крим. То се пре свега односи на железницу и нафтно-гасне компаније, док ће све остале после пререгистрације моћи да наставе да раде.

С обзиром на то да Крим има добре приходе од туризма, као и да истраживања показују да у морском појасу има великих налазишта нафте и гаса, одвајање Крима од Украјине биће и велики економски губитак за Кијев.

Власти у Симферопољу су распустиле и целокупан досадашњи апарат државне безбедности, а уједно су до даљег забраниле и продају личног наоружања у продавницама. Татарима на Криму обећано је 20 одсто учешћа у новој власти после референдума и да ће се више улагати у њихов образовни систем.

На војном плану украјинска војска се поставила на импровизованом граничном прелазу према Криму.Тамо је стационирала један оклопни транспортер БТР-80, на којем се вијори и застава ваздушно-десантних снага Украјине. Са друге стране тог прелаза, у рововима леже козаци са шубарама и „калашњиковима”. Чувају нову државу Крим.

Министар одбране Украјине Игор Тењух пожалио се да од 41.000 припадника са којима располаже копнена војска, њих 20.000 је борбено оспособљено, али је само њих 6.000 у пуној бојевој готовости. Тењух је изјавио да је на југоисточној граници Украјине и на Криму распоређено 220.000 руских војника, око 2.000 тенкова, 400 хеликоптера, 150 борбених авиона, те 60 ратних бродова.

Кијев је саопштио да нема намеру да војно крене на Крим, јер је свестан да би у том случају руска армија ушла у источни део Украјине. Москва је одмах демантовала тврдње Кијева о великој концентрацији руске армије на границама Украјине, па је по речима Анатолија Антонова, заменика министра одбране Русије, једном војном извиђачком авиону украјинске авијације дозвољено да надлети подручје уз границу и сними ситуацију.

Медијски рат не престаје да се води. Кијев је укинуо гледање пет канала руске телевизије. Председник Белорусије Александар Лукашенко позвао је Русију да на аеродроме у Белорусији распореди своје ловачке и извиђачке авионе, који би пратили летове америчких авиона у Пољској.

Паре слађе од санкција

У Москви је објављено да у Русију стижу француски министри спољних послова Лоран Фабијус и одбране Жан Ив ле Дриан. Тема разговора биће ситуација на Криму и у Украјини. Иако је НАТО због Украјине већ објавио прекид сваке војне сарадње са Русијом,а Француска је чланица НАТО-а, у Паризу су пре неколико дана најавили наставак војних послова са Русијом.

Наиме, Русија је од Француске пре неколико година поручила ратне бродове класе „Мистрал”. То су десантни носачи хеликоптера, који превозе батаљон морнаричке пешадије, 16 хеликоптера, или 40 тенкова. То треба да буду командни бродови руске флоте. Русија очекује да ускоро први брод те класе, који је добио име „Владивосток”, стигне из француског бродоградилишта у Сен Назеру у Русију, где ће бити опремљен најновијим руским противподморничким и противавионским системима.

Други брод исте класе под именом „Севастопољ” треба да буде испоручен 2015. године, а оба брода требали би да буду у саставу руске Тихоокеанске флоте. Уговор о продаји тих бродова потписан је још 2011. Вредност посла је већа од милијарду евра. Русија је купила и француску технологију за те бродове, па се очекује да у домаћим бродоградилиштима изгради још два таква носача хеликоптера. Париз ће тешко одустати од тог посла са Русима, а онда ће и друге земље ЕУ наћи оправдање за наставак економске сарадње са Москвом.

Мирослав Лазански / Политика