Хаг – У наставку расправе о међусобним тужбама за геноцид, Србија је данас пред Међународним судом правде у Хагу тврдила да Хрватска није пружила ниједан доказ о постојању плана српских власти да почине геноцид над Хрватима током рата у тој републици 1991. године.
Заступник Вилијам Шабас поновио је да Србија не негира да су почињени тешки злочини над Хрватима, који се могу окарактерисати у најгорем случају као злочини против човечности. Али без „геноцидне намере“ да се Хрвати униште као етничка група, „авај, то није геноцид и хрватска тужба пропада“, подвукао је професор Шабас.
Осврћући се на тврдњу Хрватске да се „геноцидна намера“ српских власти и снага може извући из изјава Милана Парошког и Војислава Шешеља, Шабас је узвратио да су они 1991. били „маргинални политичари“ у опозицији, а не на власти у Београду.
Насупрот томе, подвукао је заступник Србије, изјаве председника Хрватске Фрање Туђмана, током састанка са највишим војним официрима на Брионима, уочи операције Олуја у августу 1995, „солидан су пример директног доказа геноцидне намере“. По писаним поднесцима Србије, Туђман се на том састанку залагао за „нестанак“ Срба из Книнске крајине.
Изјаве Парошког и Шешеља могле су бити „провокативне“, али су „далеко од подстицања на почињење геноцида“ и апсурдно их је претварати у доказ „злочина над злочинима“, назначио је Шабас.
Са друге стране, указао је заступник Србије, речи које је Туђман, као председник хрватске државе, на Брионима упутио високим војним заповедницима, у директној су вези са „геноцидним насиљем“ над Србима из Книнске крајине, пар дана касније током операције Олуја.
Туђманове речи, по Шабасу, доказују да је „Хрватска ковала план да уништи српско становништво Книнске крајине“, што се не може поредити са изјавама Парошког и Шешеља, на које се Хрватска позивала. Парошки је, како су рекли хрватски заступници, у пролеће 1991. у славонском селу Јагодњак рекао да треба „убити као пса“ сваког ко тврди да то није „српска земља“.
О појединостима Туђманових „Брионских транскрипата“, Шабас ће, како је најавио, говорити касније, током излагања аргумената у прилог српској контратужби да је Хрватска починила геноцид над крајишким Србима.
Канадски професор је неоснованости хрватске тужбе доказивао и детаљном анализом пресуда Хашког трибунала официрима ЈНА и лидерима Срба у Хрватској (Милету Мркшићу, Милану Мартићу, Милану Бабићу) од којих нико није био ни оптужен, ни осуђен за геноцид.
„Може ли нас Хрватска упутити на кључни доказ (смокинг гун -“пиштољ који се пуши“) који су пропустили да примете тужиоци Трибунала… Они нису успели да пронађу доказе о геноциду“, упитао је Шабас.
Он је назначио да је „удружени злочиначки подухват“ у којем су, по пресуди Мартићу, учествовали и председник Србије Слободан Милошевић, официри ЈНА, Шешељ и други, обухватао само кривична дела депортације и присилног премештања хрватског становништва. Циљ подухвата, по пресуди, било је уклањање, а не уништење Хрвата са територије Републике Српске Крајине.
Суд УН је утврдио да је само у Сребреници био геноцид
Шабас је подсетио и да је највиши суд УН 2007. утврдио да током рата у БиХ, изузев у Сребреници, нигде није био почињен геноцид, иако је страдало много више људи него током сукоба у Хрватској.
Заступник Србије Новак Лукић одбацио је тврдњу Хрватске да је ЈНА 1991. била српска војска и да, стога, одговорност за злочине савезне армије и паравојски под њеном контролом морају сносити власти у Београду.
Заступник Србије Новак Лукић одбацио је тврдњу Хрватске да је ЈНА 1991. била српска војска и да, стога, одговорност за злочине савезне армије и паравојски под њеном контролом морају сносити власти у Београду.
Лукић је рекао да влада Србије у то време „није имала значајан утицај“, нити „контролу“ над ЈНА. Напротив, између тадашњег савезног секретара за народну одбрану генерала Вељка Кадијевића и председника Србије Милошевића, по Лукићевим речима, „владало је неповерење и анимозитет“.
Бета
Постави коментар