Врховна рада прогласила припајање Крима Русији. – Референдум о присаједињењу померен за 16. март. - Кримски вицепремијер: Украјинска војска на Криму окупаторска.
Симферопољ – Најављени референдум о судбини Крима, који је био заказан за 30. март, јуче је померен за 16. март. Врховна рада (скупштина) Аутономне Републике Крим очито није хтела да чека, па је јуче донела начелну одлуку о ступању те аутономне републике Украјине као субјекта федерације у састав Русије.
Истовремено су објављена два питања која ће бити пред грађанима Крима на референдуму 16. марта: „Да ли сте за улазак Крима као субјекта федерације у састав Руске Федерације?” и „Да ли сте за обнављање устава Крима из 1992. године и статус Крима у саставу Украјине?”
Скупштина Крима одлучила је да се хитно обрати руководству Русије ради почетка процедуре уласка Крима у састав Русије. Неколико хиљада људи окупљених на тргу испред скупштине Крима одушевљено је поздравило скупштинске одлуке.
Декор је био уобичајен, уз руске државне заставе вијориле су се војнопоморске заставе Русије и некадашњег Совјетског Савеза. За неке западне новинаре овде то је одмах била и теза да Русија полако обнавља границе бившег СССР-а. Не прихватају моје објашњење да овде живи доста бивших припадника совјетске ратне морнарице и да је војна носталгија чудо.
Одлука скупштине Крима наизглед је „врућ” кромпир за Кремљ. Руски председник Владимир Путин недавно је изјавио како би тешко могао да игнорише позив становника Крима за заштиту и помоћ, или чак и за прикључење Русији. Законска процедура која је у Државној думи покренута око могућности да се неке територије бившег СССР-а могу прикључити Руској Федерацији део је те приче, баш као и скраћена процедура и убрзано издавање руских пасоша неким категоријама становника Украјине.
Па ипак, зашто је скупштина Крима пожурила са јучерашњом одлуком? Је ли то страх овдашњих лидера да се Москва можда не договори са Западом да се питање Крима ипак решава у границама Украјине, па би они онда „извисили”? Или је то тактика Кремља да у договору са Кримом привремено подигне лествицу, да покаже Западу шта може да очекује као следећи руски корак уколико сада уведе Русији оштре санкције. Но, ако их не убеде, у игри је можда и оно друго референдумско питање од 16. марта: „Да ли сте за обнављање устава Крима из 1992. године и статус Крима у саставу Украјине?”
Углавном, овде се ништа не догађа ни случајно, ни спонтано. Као што је и историја препуна „спонтаних” догађаја. Руководство Крима настоји да све оне који ометају присаједињења Русији смири на време. Тако је овде боравио и председник руске Републике Татарстан Рустам Миниханов, који је са кримским лидером Сергејом Аксјоновом потписао споразум о сарадњи. То ће утицати на Татаре на Криму да не буду превише гласни у љубави према Кијеву.
Војна ситуација на Криму је нека врста шах-мат позиције коју су руске снаге наметнуле украјинској војсци и ратној морнарици. Руских војника нема на улицама Симферопоља, Кремљ званично тврди „да војници који су се појавили при блокади објеката и база украјинске војске и нису припадници руских оружаних снага, већ су то наоружани људи”.
Наравно да су „наоружани”, феноменално су опремљени, изгледају супермодерно у односу на оне старе слике и призоре совјетских војника. Ови овде држе оружје тако профи и заузимају положаје тако стручно да то могу само професионалци. Који узгред возе и оклопне аутомобиле „тигар”. Не знам шта ће Москви тај еуфемизам о „наоружаним људима”. Па овде сви знају о чему је реч. Истина, има и локалних снага самоодбране Крима, али то свакако нису ови што имају супермодерне униформе, модерне шлемове на којима су заштитне наочаре, модерне прслуке. Онај ко не зна о коме је реч још би помислио да су то амерички маринци.
Власти у Кијеву тврде да су то припадници 10. руске бригаде СПЕЦНАЗ снага из Новоросијска и 25. руске ваздушно-десантне бригаде из Дњепропетровска. Из Кијева такође јављају да су руски ратни бродови блокирали украјинске ратне бродове у Севастопољу и Одеси, да је у томе врло активна руска ракетна крстарица „Москва”, па украјинска фрегата „Хетман Сагадачниј” није могла да уђе у војну базу крај Одесе већ је остала на сидришту испред.
Гранична и царинска служба Украјине опет се вратила на испоставу код града Керча, а јуче се догодио мањи инцидент између украјинских војника и „наоружаних људи” код базе Масандра. „Наоружани људи” ништа не препуштају случају, већ су блокирали и заузели 31 од 34 украјинске базе на Криму. Дакле, ако дође до прикључења Крима Руској Федерацији, то ће свакако бити и највећа геополитичка промена у Европи од времена распада Совјетског Савеза. Највероватније и нова фаза хладног рата.
С друге стране, живот у Симферопољу тече уобичајено, све ради, банке, предузећа, школе и ресторани. На цивилном аеродрому главног града Крима видео сам само двојицу украјинских војника без оружја, али са једним псом, вучјаком. На аеродрому су присутна обележја државе Украјине, у оптицају је валута Украјине, гривна.
Прексиноћ је возач Никита, који ме је возио од аеродрома главног града Крима до хотела, био некако неодређен у погледу будућности овог полуострва. „Главно је да буде мир, знате, скоро сви Руси овде су за уједињење са Русијом, Татари су за Украјину, а овдашњи Украјинци су подељени, неки су за Москву, а неки за Кијев.”
Добро, ви сте Рус, или Украјинац, настојим да га лоцирам.
„Ма ја говорим руски, овде већина говори руски”, није се дао. „А ви сте из Србије, стигла Србија и код нас.”
Онда смо обојица заћутали, ја гледајући полумрачне улице и оронуле фасаде, он загледан куда вози. Ништа ми није рекао, а заправо све ми је рекао.
Мирослав Лазански
Постави коментар