Хаг – Пред седамнаесточланим већем Међународног суда правде јуче се појавила и Соња Бисерко, председница Хелсиншког одбора за људска права у Србији као један од дванаест сведока хрватске тужбе. Унакрсно испитивање Соње Бисерко трајало је готово један сат, али ће оно што је она јуче рекла у судници у Хагу остати тајна све до 1. априла.
Тек тада ће новинари, којима је другог дана расправе пред МСП дозвољено да присуствују затвореном делу главне расправе, али не и да извештавају, моћи да објаве детаље њеног сведочења. Представници седме силе морали су и писмено да се обавежу да ће ћутати о ономе што су чули у судници МСП-а. Ова одлука суда који се, како се претпоставља, руководио разлозима безбедности сведока, крајње је неуобичајена будући да су сва сведочења у случају спора по тужби Босне и Херцеговине против Србије за геноцид 2006. године пред овим истим судом, била отворена за јавност.
Хрватски правни тим је готово у целини посветио јучерашњи дан уверавању судског већа да су Милошевић и врх војске не само знали за злочине које чине паравојне формације и формације локалних Срба, него су им „пружали и логистичку и финансијску помоћ”. Такво понашање доказ је, како су рекли, да је постојала геноцидна намера према Хрватима.
Описујући расположење Срба из Хрватске према Хрватима, британски правник Филип Сендс је рекао како су Срби „усташом” називали сваког Хрвата. Врло често су поручивали Хрватима: „Усташе, све ћемо вас побити”. У таквој атмосфери, у подручјима где су Срби били већина, често се, тврдио је јуче Сендс, дешавало да медицинско особље не жели да пружи помоћ ни деци јер су „мале усташе”. Уз извињење члановима суда због призора који ће видети, у току Сендсовог излагања приказана је фотографија масакра за коју је овај правник рекао да је начињена у Ловасу. Основни мото под којим су чињени сви ови злочини био је „сви Срби у једној држави”.
И премештање становништва, како је рекао, може бити облик геноцида, уколико је почињено уз „геноцидну намеру” за макар и делимично уништење те групе.
Сендс се позвао и на издвојена мишљења двојице судија из пресуде Суда правде у спору БиХ и Србије по тужби за геноцид 2007. године, који су сматрали да су власти СРЈ биле „саучесник” у геноциду у Сребреници, а не само да нису спречиле геноцид, како је закључила већина судија.
И током јучерашњег излагања заступници Хрватске су се врло често позивали на пресуде Хашког трибунала или пак на оне делове пресуда које, према њиховом мишљењу, поткрепљују аргументе о геноцидној намери Србије и хрватских Срба. Тако су цитирани ставови трибунала из пресуда лидерима Срба и официрима ЈНА осуђеним за злочине у Книнској крајини, источној Славонији, Барањи и у Вуковару.
Према речима Кира Стармера, аргумент Србије да се не може говорити о геноциду Београда над Хрватима јер пред Хашким трибуналом ниједан појединац није ни оптужен, ни осуђен за геноцид, не стоји јер, без обзира на ту чињеницу, држава може ипак да одговара за геноцид. Геноцидна намера државе се, како је рекао, може извести из злочина који су у Хрватској почињени, а које је Хашки трибунал потврдио у пресудама Милету Мркшићу, Милану Мартићу и Милану Бабићу. Он је такође констатовао да Србија ипак није процесуирала многе починиоце ратних злочина, што је потврдила и бивша главна тужитељка Хашког трибунала Карла дел Понте која је 2001. године пред Саветом безбедности рекла да је процесуирање било селективно.
Козаступница тужбе Јана Шперо оценила је да је током сукоба убијено 12.500 Хрвата, а 865 се још воде као нестали. Око 7.700 хрватских држављана било је отерано у притвореничке логоре, од којих су неки били на територији Србије, а присилно су померене стотине хиљада цивила.
„Силовано је више хрватских жена него што говоре званични подаци”, устврдила је Шперо.
Она је цитирала и део из споразума о признавању кривице, који је Милан Бабић, бивши премијер САО Крајине, постигао са тужилаштвом Хашког трибунала о томе да је почињено „истребљење и убиство стотина Хрвата у циљу стварања великосрпске државе”.
Главни правни заступник Србије Саша Обрадовић није јуче желео да се упушта у коментарисање навода заступника Загреба.
Суђење се наставља данас када реч поново имају адвокати Загреба.
Тежина Сендсових доказа
Као доказ да су власти тадашње СРЈ биле свесне ризика да у Хрватској буде почињен геноцид, британски заступник Загреба Филип Сендс је навео поверљиву депешу обавештајне службе ЈНА из октобра 1991. године. Сендс тврди да је државни врх Србије на тај начин обавештен да су добровољци Жељка Ражнатовића Аркана у околини Вуковара починили „неконтролисане акте геноцида и друге злочине”.
Крагујевачки Шваба
Филип Сендс је као доказ геноцида цитирао речи које је анонимни официр ЈНА наводно изрекао на састанку са надређенима, у новембру 1991, да је „оно што су урадиле паравојске у Ловасу и Вуковару горе од онога што су Немци радили у Другом светском рату”. Због тих речи овај официр је, како је рекао Сендс, на том састанку исмејан као „крагујевачки Шваба”.
Политика
Постави коментар