Човјек, док је у млађим годинама, жели штошта, и да види, и да чује, а када остари више није толико заинтересован као у млађим годинама. У млађим годинама човјек живи тако да што више сазна, а када остари он види да му је то неко оптерећење. Најбоље је да се човјек од младости чува да не ожалости никога, ако је могуће, чим другога ожалости, више неће имати мира од помисли. Боље је живјети мирно него ли живјети бурно.
Зато и сви Свети Оци који су приживјели добрим животом, мирним и тихим животом, сви кажу да је савршенство хришћанског живота - крајње смирење. Значи трпељивост јесте оно што је најпотребније у животу. Трпети и праштати све, не примати к срцу никакву увреду. Ако је неко некога повриједио, некоме казао оштру ријеч, треба да се пред Богом покаје и помири. Када се помири, у срцу буду мисли мирне и више нема рата мисленог. И онда када човјек има мирне мисли, онда његов ум сам по себи пази да нема никакав мислени рат ни са ким у овом животу, јер упућује другоме увек мисли мирне. Када нико није ожалошћен на мене, онда је и у мени мирно...
Како је данас земаљска кугла постала мала за људе? Раније, док није бил тих брзих превозних средстава, велика је била, а сада је мала, и вијести се чују с краја на крај свијета. Ускоро ће и васиона постати мала за људе. Да, да, а то је зато што је човјек умно, мислено биће.
Бог открива човјеку вјечност, вјечно блаженство, и зати треба да будемо радосни јер смрт уопште не постоји. Господ је победио смрт и дао нам је вјечни живот! Прелазимо из овога привременог живота у вјечни, у вјечност која нема краја. Зато треба да из живота овде на земљи пређемо у вјечност са карактерном особином племенитом и узвишеном, јер управо са одређеном карактерна особина мирна, тиха, кротка, блага, пуна љубави и доброте; да зрачи из нас. Јер знамо да нам овде на земљи такве мисли дају мир, тишину и благост, а кад смо оптерећени помислима немамо мира у овом животу.
Зато треба да се трудимо, с Божјом помоћи, да молимо Господа да нас очисти од зла, од злих помисли, јер каквим се мислима бавимо, такав нам је живот. Видимо да људи овде на земљи, какве су им мисли такав им је живот: ако су мирни, тихи, благи, кротки - значи таква им је особина, и они увијек у себи имају добре мисли, добре жеље, и из њих зрачи да је човјек биће мислене енергије. Ми нисмо свесни да ми живимо Божанским енергијама, да је Бог свуда присутан и да Он даје живот свакој твари. Зато, док смо овде у овом животу, трудимо се да да будемо тихи, мирни, благи, пуни љубави и доброте; трудимо се да задржавамо у себи увијек добре мисли, добре жеље, јер оне нам дају мир и тишину. Са тим мислима, са таквим особинама улазимо у вјечност... и остајемо са тим: прелазимо из силе у силу, из познања у познање, као што и Анђели и Свети, сви прелазе из силе у силу, и усавршавају се у добру... Али, у зависности од тога каква им је карактерна особина, неки могу да се, нажалост, усавршавају и у злу...јер човјек је биће које никада не остаје на једној тачки: увјек је овако - или смо бољи или смо лошији, у зависности од наше карактерне особине коју усавршавамо.
Уједињена омладина Србска
Извор: књига "У сусрет царству"
Зато и сви Свети Оци који су приживјели добрим животом, мирним и тихим животом, сви кажу да је савршенство хришћанског живота - крајње смирење. Значи трпељивост јесте оно што је најпотребније у животу. Трпети и праштати све, не примати к срцу никакву увреду. Ако је неко некога повриједио, некоме казао оштру ријеч, треба да се пред Богом покаје и помири. Када се помири, у срцу буду мисли мирне и више нема рата мисленог. И онда када човјек има мирне мисли, онда његов ум сам по себи пази да нема никакав мислени рат ни са ким у овом животу, јер упућује другоме увек мисли мирне. Када нико није ожалошћен на мене, онда је и у мени мирно...
Како је данас земаљска кугла постала мала за људе? Раније, док није бил тих брзих превозних средстава, велика је била, а сада је мала, и вијести се чују с краја на крај свијета. Ускоро ће и васиона постати мала за људе. Да, да, а то је зато што је човјек умно, мислено биће.
Бог открива човјеку вјечност, вјечно блаженство, и зати треба да будемо радосни јер смрт уопште не постоји. Господ је победио смрт и дао нам је вјечни живот! Прелазимо из овога привременог живота у вјечни, у вјечност која нема краја. Зато треба да из живота овде на земљи пређемо у вјечност са карактерном особином племенитом и узвишеном, јер управо са одређеном карактерна особина мирна, тиха, кротка, блага, пуна љубави и доброте; да зрачи из нас. Јер знамо да нам овде на земљи такве мисли дају мир, тишину и благост, а кад смо оптерећени помислима немамо мира у овом животу.
Зато треба да се трудимо, с Божјом помоћи, да молимо Господа да нас очисти од зла, од злих помисли, јер каквим се мислима бавимо, такав нам је живот. Видимо да људи овде на земљи, какве су им мисли такав им је живот: ако су мирни, тихи, благи, кротки - значи таква им је особина, и они увијек у себи имају добре мисли, добре жеље, и из њих зрачи да је човјек биће мислене енергије. Ми нисмо свесни да ми живимо Божанским енергијама, да је Бог свуда присутан и да Он даје живот свакој твари. Зато, док смо овде у овом животу, трудимо се да да будемо тихи, мирни, благи, пуни љубави и доброте; трудимо се да задржавамо у себи увијек добре мисли, добре жеље, јер оне нам дају мир и тишину. Са тим мислима, са таквим особинама улазимо у вјечност... и остајемо са тим: прелазимо из силе у силу, из познања у познање, као што и Анђели и Свети, сви прелазе из силе у силу, и усавршавају се у добру... Али, у зависности од тога каква им је карактерна особина, неки могу да се, нажалост, усавршавају и у злу...јер човјек је биће које никада не остаје на једној тачки: увјек је овако - или смо бољи или смо лошији, у зависности од наше карактерне особине коју усавршавамо.
Уједињена омладина Србска
Извор: књига "У сусрет царству"
Постави коментар