Не кради. Не кради земљу своју и државу своју, ако желиш да Вечна Етика увуче натраг жаоке своје и почне лити мед на усне твоје и на усне дјеце своје.
Сваки који краде истријебиће се, рекао је Свевишњи преко пророка свога. Тако и онај који се криво куне. Јер је, каже, и једно и друго ПРОКЛЕТСТВО.
Не кради уопште, но нарочито не кради државу своју, ни државни новац, ни државну земљу, ни државну шуму, ни државни материјал, нити ма какву државну имовину. Јер ако крадеш, навлачиш проклетство на себе, на дом свој, и на саму државу. Гдје је крађа, ту нема благослова,ту је пролетство. То нам свједочи Свето Писмо, у коме је на првим странама записана заповјест Божија: Не кради.
Свето Писмо као основна књига наше вјере и закона Божијег не објављује само голе заповјести него наводи примјере и догађаје из живота који свједоче какве посљедице неминовно наступају када људи газе заповјести Господње. Да наведемо овде један страшан примјер:
-Када Исус Навин преведе народ Израиљски преко Јордана и уведе га у земљу обећану, он поче да заузима ту земљу, село по село и град по град. Тако заузме долину јорданску па онда и град Јерихон. Приликом заузимања града Јерихона, Навин издаде заповјест, да све ствари и посуђе што су заплијенили у јерихону од сребра и злата, бронзе и гвожђа све то сабере на гомилу и као опште добро да уђе у ризницу Господњу, а да се неко не дрзне да узме нешто за себе, да неби навукао на себе проклетство. Тако је сав народ поступио осим једног јединог крадљивца.Тај човек се звао Ахан, син Хармијин. Он украде од оних заплијењених ствари нешто од сребра и злата и закопа у свој шатор. И разгневи се Бог због те крађе на цео Израиљевски народ. И цео народ био ударен због једног лопова. Јер, одмах затим посла Навин 300 војника на малени град Гај, у коме беше слаба непријатељска одбрана. Али се догоги, да Гајани одбише Израиљце, и побише свих 300 Израиљаца. И ожалости се тешко сав народ Израиљски, а вођа народни паде лицем у прашину пред Господом вапијући и тражећи објашњења ове пропасти. И дође му одговор, да је то због крађе оних ствари.
Зато више нећу бити са вама, рече Господ, ако не истријебите између себе проклетиње.
Чувши ово пође Исус Навин да тражи кривца, и нађе га у лицу Ахана, сина Хармијана. Због тога би засут камењем од цјелог народа и тај Ахан и сав пород његов и сва имовина његова.
Дакле, на кради ништа што је државно, и не навлачи зло на себе, на дјецу своју и на народ свој. Јер ко крађом храни дјецу своју, храни их стрихнином.
Увреда је кажњива. Ко увреди једног човјека кажњава се за увреду једнога: ко увреди многе људе, кажњава се за увреду многих. Ко увриједи државу, кажњава се за увреду милиона људи.
Тако и ко нанесе штету појединцу, или многима, или цјелој дрћави. Ко учини штету дрћави, учинио је штету милионима грађана те државе, отуда је крађа од државе далеко већи преступ него крађа од појединих људи. И још: ко украде од појединца, украде од имућног, од онога ко има, ко пак украде од државе, тај краде од свих који плаћају порез држави, тј. не само од имућног већ и од сиромаха, јер порез држави плаћају и сиромаси, слуге и слушкиње, аргати и надничари, праље и послужитељи, од сељака који оре са кравама и чистача улица. За порез продаје се сиромаху кућа, и зајми да плати порез. Човјек који нема ништа, мора да позајми да плати порез. Државно благо заливено је потоцима зноја и суза сиротињских. Пут којим то благо тече у државну благајну испуњен је вапајем и ридањем. Заиста, тешко је замислити веће глупости од те.
Ја кажем, да је крађа од државе велика глупост, не само велико непоштење него и велика глупост. Велико је непоштење, јер ко краде од државе, краде и од онога који нема тј. коме је продата и последња имовина за порез или ко је узајмио да би се држави одужио. Но и велика глупост, ево како и зашто.
Ко краде од државе, тај улази у непријатељство са државом. Он и држава постају као зараћене стране. Он почне мрзети државу и држава њега. Нико не говори против државе као онај што је краде државу. То је заиста за дивљење и за причу. Но, то је факт и искуство. Поштен занатлија, коме је бакрач продат за порез државни не говори толико против државе колико то чини лопов који краде државно благо, иили ма какву државну имовину. Јер свако ко краде, омрзне државу, и убрзо он осјети, да и држава њега мрзи, тј. да сви грађани њега мрзе. Он онда све више краде од државе , све више мрзи државу и све више ви чена државу. Он не зна зашто виче, али га нешто гони да на државу. Уствари он се виком на државу брани ид државе, од државне мржње, од мржње као утопљен усред мора.
Уједињена омладина Србска
Извор: књига "У сусрет царству"
Сваки који краде истријебиће се, рекао је Свевишњи преко пророка свога. Тако и онај који се криво куне. Јер је, каже, и једно и друго ПРОКЛЕТСТВО.
Не кради уопште, но нарочито не кради државу своју, ни државни новац, ни државну земљу, ни државну шуму, ни државни материјал, нити ма какву државну имовину. Јер ако крадеш, навлачиш проклетство на себе, на дом свој, и на саму државу. Гдје је крађа, ту нема благослова,ту је пролетство. То нам свједочи Свето Писмо, у коме је на првим странама записана заповјест Божија: Не кради.
Свето Писмо као основна књига наше вјере и закона Божијег не објављује само голе заповјести него наводи примјере и догађаје из живота који свједоче какве посљедице неминовно наступају када људи газе заповјести Господње. Да наведемо овде један страшан примјер:
-Када Исус Навин преведе народ Израиљски преко Јордана и уведе га у земљу обећану, он поче да заузима ту земљу, село по село и град по град. Тако заузме долину јорданску па онда и град Јерихон. Приликом заузимања града Јерихона, Навин издаде заповјест, да све ствари и посуђе што су заплијенили у јерихону од сребра и злата, бронзе и гвожђа све то сабере на гомилу и као опште добро да уђе у ризницу Господњу, а да се неко не дрзне да узме нешто за себе, да неби навукао на себе проклетство. Тако је сав народ поступио осим једног јединог крадљивца.Тај човек се звао Ахан, син Хармијин. Он украде од оних заплијењених ствари нешто од сребра и злата и закопа у свој шатор. И разгневи се Бог због те крађе на цео Израиљевски народ. И цео народ био ударен због једног лопова. Јер, одмах затим посла Навин 300 војника на малени град Гај, у коме беше слаба непријатељска одбрана. Али се догоги, да Гајани одбише Израиљце, и побише свих 300 Израиљаца. И ожалости се тешко сав народ Израиљски, а вођа народни паде лицем у прашину пред Господом вапијући и тражећи објашњења ове пропасти. И дође му одговор, да је то због крађе оних ствари.
Зато више нећу бити са вама, рече Господ, ако не истријебите између себе проклетиње.
Чувши ово пође Исус Навин да тражи кривца, и нађе га у лицу Ахана, сина Хармијана. Због тога би засут камењем од цјелог народа и тај Ахан и сав пород његов и сва имовина његова.
Дакле, на кради ништа што је државно, и не навлачи зло на себе, на дјецу своју и на народ свој. Јер ко крађом храни дјецу своју, храни их стрихнином.
Увреда је кажњива. Ко увреди једног човјека кажњава се за увреду једнога: ко увреди многе људе, кажњава се за увреду многих. Ко увриједи државу, кажњава се за увреду милиона људи.
Тако и ко нанесе штету појединцу, или многима, или цјелој дрћави. Ко учини штету дрћави, учинио је штету милионима грађана те државе, отуда је крађа од државе далеко већи преступ него крађа од појединих људи. И још: ко украде од појединца, украде од имућног, од онога ко има, ко пак украде од државе, тај краде од свих који плаћају порез држави, тј. не само од имућног већ и од сиромаха, јер порез држави плаћају и сиромаси, слуге и слушкиње, аргати и надничари, праље и послужитељи, од сељака који оре са кравама и чистача улица. За порез продаје се сиромаху кућа, и зајми да плати порез. Човјек који нема ништа, мора да позајми да плати порез. Државно благо заливено је потоцима зноја и суза сиротињских. Пут којим то благо тече у државну благајну испуњен је вапајем и ридањем. Заиста, тешко је замислити веће глупости од те.
Ја кажем, да је крађа од државе велика глупост, не само велико непоштење него и велика глупост. Велико је непоштење, јер ко краде од државе, краде и од онога који нема тј. коме је продата и последња имовина за порез или ко је узајмио да би се држави одужио. Но и велика глупост, ево како и зашто.
Ко краде од државе, тај улази у непријатељство са државом. Он и држава постају као зараћене стране. Он почне мрзети државу и држава њега. Нико не говори против државе као онај што је краде државу. То је заиста за дивљење и за причу. Но, то је факт и искуство. Поштен занатлија, коме је бакрач продат за порез државни не говори толико против државе колико то чини лопов који краде државно благо, иили ма какву државну имовину. Јер свако ко краде, омрзне државу, и убрзо он осјети, да и држава њега мрзи, тј. да сви грађани њега мрзе. Он онда све више краде од државе , све више мрзи државу и све више ви чена државу. Он не зна зашто виче, али га нешто гони да на државу. Уствари он се виком на државу брани ид државе, од државне мржње, од мржње као утопљен усред мора.
Уједињена омладина Србска
Извор: књига "У сусрет царству"
Постави коментар