Не кради државу јер је скупо плаћена. Браћа твоја изгинула су у ратовима бранећи државу. Они су положили животе своје за државу, како се ти усуђујеш красти и подкрадати ту скупу имовину?
Ова држава је њихова колико и твоја, и више је њихова, јер су је платили више од тебе, више су уложили у њу него ти. Ја кажем: држава је својина свих који леже у гробовима колико и оних који играју по салонима и још више. Ко дакле краде државу,мародер је исти као и онај ко пљачка мртве. Јер и један и други ударају на својину мртвих.
Твоји ђедови и прађедови и чукунђедови борили су се за ову државу, мучили се за њу, уздисали, плакали, знојили се, крварили, умирали. Безумниче! Кога крадеш?
Крадеш своју најближу својту, која те из гроба проклиње. Одсецаш се од ње и она од тебе. Твоји преци не признају ти праву грађанства у њиховој држави, они те отресају пред Богом и убрајају те у род пацова. Кад крадеш државу своју, крадеш Отаџбину своју, земљу отаца својих, и крадеш браћу своју, кћери и синове отаца својих. Замисли, да сви пођу твојим примјером да сви почну красти државу своју, шта би било?
Земља витезова и мученика претворила би се у јаму пацова! И Бог праведни, који гледа по земљи и тражи људе, одузеће земљу од пацова и дати је људима, странцима изблиза или издалека.
Гле, још плачу ратне удовице. Још се муче недорасли сирочади, питајући мајку, где им је отац. А мајка им одговара:"Погинуо је за ову државу. Потонуо је у море, и рибе су га појеле". Ово није разговор једне мајке са сиротанима, него многих и многих хиљада мајки удовица са дјецом својом.
Зар тебе не хвата језа од оваквих разговора, који испуњавају ваздух који ти дишеш од великог рата до данас?
Како да се дрзнеш пружити руку у хазну државну, да украдеш, да зграбиш? У тој ризници је крв погинулих ратника и порез њихових удовица и сирочиће. Крв и сузе крадеш кад државу крадеш. То ћеш достојанствено родитеља претворити и подлост убице.
Ово ти не знаш, и не вјерујеш. Јер не вјерујеш у живога и свевидећег Бога, страшног ревнитеља правде. Но, дићи ће час кад ћеш сазнати и повјеровати, али тај час може бити-тринаести.
Гробље и олтари то је твоја земља, Србине, то је држава твоја. Било да орач оре по долини или по планини, изорава људске кости. То су већином кости твораца и браниоци државе. И још тако често завре у плуг за зидине погребних Цркава. То су задужбине и светилишта отаца твојих. Цела ти је земља покривена гробљима и олтарима, више него ма која друга на овом европско континенту.
Шта представљају ти олтари? Жртву Сина Божијега за спасење људи. Жртвеник је, дакле, земља твоја у дужини и у ширинуи у дубину. Хоћеш ли красти са тог жртвеника? Крађа на гробљу назива се мародерство, крађа у храму светотавство. Хоћеш ли овим титулама замјенити титуле својих предака, који су се звали Светци, јунаци, родољуби, мученици? Хоћеш ли крађом са гробља и олтара пнизити и окаљати оно морално племство које је најсјајније наслеђе твоје и твојега народа?
Твоја земља није нека безљудна прашума, у којој су само кости зверова. Твоја земља је прастаро наслијеђе људско, прастаро бојиште за Царство Небеско. "За Крст Часни и слободу златну", прастаро гробље људско и светилиште Божије. Величина греха цјени се и по мјесту гдје се гријех учини. Исти гријех кад се учини у прашуми или у храму, различито се цјени и различито осуђује. Крађа на гробљу и у храму много теже се кажњава него крађа у прашуми.
Да ли си мислио о овоме? Да ли си осетио ово? Да ли си мислио о томе, зашто Бог спушта и попушта толике ударе на тебе? Да ли си се кад запитамо: зашто су удари судбе тежи у овој земљи него у многим другим земљама?
Зато што је ова земља покривена мученичким гробљима и Светим храмовима више него друге земље, и што се тежина гријеха цијени по мјесту гдје гријех учињен. То је закон Вјечне Етике, чију жаоку ти осјећаш тако често и тако болно на Светој земљи твојој.
Уједињена омладина Србска
Извор: књига "У сусрет царству"
Ова држава је њихова колико и твоја, и више је њихова, јер су је платили више од тебе, више су уложили у њу него ти. Ја кажем: држава је својина свих који леже у гробовима колико и оних који играју по салонима и још више. Ко дакле краде државу,мародер је исти као и онај ко пљачка мртве. Јер и један и други ударају на својину мртвих.
Твоји ђедови и прађедови и чукунђедови борили су се за ову државу, мучили се за њу, уздисали, плакали, знојили се, крварили, умирали. Безумниче! Кога крадеш?
Крадеш своју најближу својту, која те из гроба проклиње. Одсецаш се од ње и она од тебе. Твоји преци не признају ти праву грађанства у њиховој држави, они те отресају пред Богом и убрајају те у род пацова. Кад крадеш државу своју, крадеш Отаџбину своју, земљу отаца својих, и крадеш браћу своју, кћери и синове отаца својих. Замисли, да сви пођу твојим примјером да сви почну красти државу своју, шта би било?
Земља витезова и мученика претворила би се у јаму пацова! И Бог праведни, који гледа по земљи и тражи људе, одузеће земљу од пацова и дати је људима, странцима изблиза или издалека.
Гле, још плачу ратне удовице. Још се муче недорасли сирочади, питајући мајку, где им је отац. А мајка им одговара:"Погинуо је за ову државу. Потонуо је у море, и рибе су га појеле". Ово није разговор једне мајке са сиротанима, него многих и многих хиљада мајки удовица са дјецом својом.
Зар тебе не хвата језа од оваквих разговора, који испуњавају ваздух који ти дишеш од великог рата до данас?
Како да се дрзнеш пружити руку у хазну државну, да украдеш, да зграбиш? У тој ризници је крв погинулих ратника и порез њихових удовица и сирочиће. Крв и сузе крадеш кад државу крадеш. То ћеш достојанствено родитеља претворити и подлост убице.
Ово ти не знаш, и не вјерујеш. Јер не вјерујеш у живога и свевидећег Бога, страшног ревнитеља правде. Но, дићи ће час кад ћеш сазнати и повјеровати, али тај час може бити-тринаести.
Гробље и олтари то је твоја земља, Србине, то је држава твоја. Било да орач оре по долини или по планини, изорава људске кости. То су већином кости твораца и браниоци државе. И још тако често завре у плуг за зидине погребних Цркава. То су задужбине и светилишта отаца твојих. Цела ти је земља покривена гробљима и олтарима, више него ма која друга на овом европско континенту.
Шта представљају ти олтари? Жртву Сина Божијега за спасење људи. Жртвеник је, дакле, земља твоја у дужини и у ширинуи у дубину. Хоћеш ли красти са тог жртвеника? Крађа на гробљу назива се мародерство, крађа у храму светотавство. Хоћеш ли овим титулама замјенити титуле својих предака, који су се звали Светци, јунаци, родољуби, мученици? Хоћеш ли крађом са гробља и олтара пнизити и окаљати оно морално племство које је најсјајније наслеђе твоје и твојега народа?
Твоја земља није нека безљудна прашума, у којој су само кости зверова. Твоја земља је прастаро наслијеђе људско, прастаро бојиште за Царство Небеско. "За Крст Часни и слободу златну", прастаро гробље људско и светилиште Божије. Величина греха цјени се и по мјесту гдје се гријех учини. Исти гријех кад се учини у прашуми или у храму, различито се цјени и различито осуђује. Крађа на гробљу и у храму много теже се кажњава него крађа у прашуми.
Да ли си мислио о овоме? Да ли си осетио ово? Да ли си мислио о томе, зашто Бог спушта и попушта толике ударе на тебе? Да ли си се кад запитамо: зашто су удари судбе тежи у овој земљи него у многим другим земљама?
Зато што је ова земља покривена мученичким гробљима и Светим храмовима више него друге земље, и што се тежина гријеха цијени по мјесту гдје гријех учињен. То је закон Вјечне Етике, чију жаоку ти осјећаш тако често и тако болно на Светој земљи твојој.
Уједињена омладина Србска
Извор: књига "У сусрет царству"
Постави коментар