СРБИЈА – Група филмских радника из Србије затражила је од државе да финансијски помогне снимање филмова којима би се “реафирмисао статус Косова у саставу Србије”. Потписници петиције мишљења су да је време да култура преузме кормило у заступању српских интереса. Друга група уметника, која деценијама уназад културом повезује људе из Србије и са Косова, упозорава да је управо оваква врста бриге довела до раздора, не само на Косову, већ и у читавој бившој Југославији, пише сајт Радио Слободна Европа.
У писму Министарству културе којим предлажу оснивање посебног фонда за суфинансирање филмова о Косову, потписници наводе да у погледу заступања интереса Србије у процесима везаним за Косово култура мора преузети иницијативу. Један од циљева филмова које би снимали био би “реафирмисање статуса Косова и Метохије у српском државном саставу”. Један од потписника Димитрије Војнов каже за РСЕ да кроз филмске приче могу да постигну јако пуно.
„Уколико ми говоримо о томе и уколико то постоји као део наше колективне свести, као нешто што је присутно у нашим животима, то ће заувек остати део наше државе. Као што нека наша заједничка прошлост и даље постоји као наша заједничка прошлост упркос покушајима да се прошлост распрача, али та прошлост постоји на пример кроз партизанске филмове“, каже Војнов.
Аутори, међу којима су и Емир Кустурица и Драган Бјелогрлић, би, како наводе у петицији, кроз филмове подржавали “културу помирења која ће за резултат имати нови модел заједничког живота мултиетничке заједнице у нашој покрајини”.
“Наравно да су Албанци такође део наше заједнице на Косову и Метохији и теме везане за њих су добродошле да буду приказане”, наводи Војнов.
Тематизовали би, како се наводи у петицији, културно богатство Србије, указивали на тешкоће неалбанског становништва и Српске православне цркве и других верских заједница на Косову.
“Мислим да филмови не треба да буду пропагандни, али уколико неко жели да прави пропагандни филм и има квалитетну идеју за то, и уколико тај филм може да буде убедљив, не бих могао да имам било какву примедбу”, рекао је Војнов.
Реагујући на ову иницијативу, драматуршкиња Борка Павићевић каже да јој цела прича звучи као иронија.“Та нас је пропаганда довела до проневеравања интереса људи који тамо живе”, наводи она.
Реч је о ауторима који су, каже редитељ Стеван Филиповић, у прошлости предњачили у коришћењу државних фондова па су, према његовом мишљењу, филмове које предлажу могли и до сада да сниме. Будући да би се враћали у прошлост и обрађивали историјске теме, он поставља и следеће питање.
“Да ли би тај фонд онда подржао филм о, рецимо, ратним злочинима на Косову које је вршила српска војска, полиција, паравојне формације и да ли би финансирао филм о томе како је ова држава убијала децу и закопавала њихове лешеве у Батајници?“.
За разлику од филмских стваралаца који филмом устају у одбрану “српских интереса”, једна друга група људи из Србије већ деценијама уназад културу ставља у службу другачијих циљева – схватања реалности и спајања мостова ка будућности. Једна од таквих институција је Центар за културну деконтаминацију Борке Павићевић.
“То су сарадње које дуго трају. Центар има дугогодишњу сарадњу са Мултимедиом из Приштине. У уметности то пре свега тече на основу заједничких интереса, тема. Они који потписују ову петицију треба да иду на Косово, да виде како то изгледа. Чему води та врста пропаганде?”, наводи Борка Павићевић.
Повезивање људи је оно што ће интересом за будућност назвати ова друга група уметника из Србије. Уз улогу Азема у филму “Беса”, глумац Мики Манојловић је на прошлогодишњем фестивалу у Митровици спојио младе са обе стране барикадама подељеног града, и то је оно што сматра значајним.
Писац Владимир Асенијевић иницијатор је бројних окупљања уметника из Србије и са Косова.
У осврту на поменуту петицију, упозорава да је таква врста бриге довела до стања какво је данас, те да се оно неће променити „сталним продубљивањем разлика између људи који живе на Косову“.
„Мене ово сада јако, јако подсећа на оне тезе из деведесетих да некако ми треба да учинимо нешто да они истине фамозне продру у свет. И сада, пошто се то очигледно не догађа на политичком нивоу одједном су Кустурица, Бјелогрлић, и цела та екипа која иде иза, одлучили да је баш јако интересантно да се тиме баве филмови. То је дидактички однос према уметности који претпоставља њену едукативну, па и манипулативну сврху“, оцењује Арсенијевић.
Потписници петиције предлажу оснивање конкурса који би на бијеналном принципу бирао по један дугометражни филм – играни, документарни или анимирани.
„Кад сам ја био мали, био је јако популаран стрип ’Алан Форд’. Имао сам срећу да ту представу и режирам. Тамо је постојало Министарство за истраживање руда и губљење времена, тако се звало. Е, па ово је достојно потеза једног аланфордовског министарства, једна апсолутна бесмислица. Не можемо вечито ламентирати над нечим што има статус какав тренутно има. Можда би било добро да нам неко предложи да вратимо Војводину, која никада није била наша, и да нам се врати Косово, које је увек било наше, па да тиме завршимо целу ту причу. И да мађарски уметници заувек траже да им се финансирају пројекти, који доказују да је Војводина одувек и заувек мађарска, па да уђемо у неке нове ратове по могућству“, каже редитељ Кокан Младеновић.
Радио Слободна Европа
Постави коментар