Старац Гаврило о Србији:

Децо, немојте веровати ни странкама ни политичарима да ће неко добро и напретка донети, нити било чијим обећањима, то су лажи. Благослов Србији може само са неба сићи, и то опет молитвама Мајке Божје и Светих Немањића, са свима Светима. Свети Сава плаче пред Богом, чули сте ’Небеску Литургију’, па се подучите. Зато од неба само помоћ очекујмо, и полажимо наду у Бога, а не у људе.

Велике силе ће ратовати над нашом земљом и наш народ неће за то време пострадати, и за то време ће се наш народ нагло из туђих земаља враћати у нашу земљу. После победе Русије Србија ће уз помоћ православне браће са истока „вратити докле је наше Косово било. Албанија ће пола водом потонути. А Шиптари ће бежати у Албанију, и док буду чекали да се укрцају у оне њихове бродове, живи ће падати у море колико ће им бити тесно. Вратиће нам нашу територију, ни један Шиптар на тлу Косова остати неће! Они који су им обећавали брда и долове ти нека их збрињавају. Престоница Србије биће Крушевац.

О свему овом овде реченом отац Гаврило је причао често са манастирским гостима; било је ту некада и свештеника, монаха, народа побожног, људи на функцијама, угледних и школованих, службеника, лекара.

Када је говорио о томе, никада није није причао са неким истицањем, као да он нешто посебно зна, говорио је то онако спонтано, ненаметљиво: ко хоће да чује, нека чује, а ко неће о томе нешто да чује, не мора ни да слуша. Заплакао би често, и говорио:

„Боље, децо, да знате какве невоље предстоје, да се не изненадите, и да знате одакле само добру да се надате, да се не дате преварити.“

Последњих четрдесет дана земног битисања, знајући да ће се ускоро преселити у наручје свога Творца, отац Гаврило је проводио у сталном присуству на Светој Литургији где би се причешћивао. Упокојио се у својој деведесет осмој години, на дан Светог Архангела Михаила, лета Господњег 1999.