На војној паради поводом ослобођења Београда требале би да буду и четничке заставе

Поводом 70 година ослобођења Београда у Другом светском рату, после паузе од 29 година, 16. октобра биће одржана војна парада уз учешће 3000 припадника Војске Србије. Најављен је и долазак познате руске летачке групе Стрижи чији пилоти ће на најновијим ловцима МиГ 29 показати своје летачко умеће. Прославу ће својим присуством увеличати председник Русије Владимир Путин – симбол обнове руске државе. Долазак Путина у Србији је јасна порука свим грађанима наше земље али и Западу.

У својој агресији на српски народ током деведесетих година прошлог века Вашингтон и Брисел су истребили српски народ у РСК, делу РС и КиМ. Јужна српска покрајина Косово и Метохија се налази под окупацијом НАТО пакта који контролише марионетски шиптарски режим састављен од терориста, нарко дилера и трговаца људским органима. И сама престоница Србије је годинама у својеврсној тамници Запада. Притисци и ултиматуми Сједињених држава и Европске уније су све израженији, а српски народ их све теже подноси. Путинов долазак у Београд, симболично на дан ослобођења, представља јасну поруку Србима и целом свету да је слободно и уједињено Српство могуће и данас!

Бесни због овог чина Вашингтон и Брисел лажно представљени као «међународна заједница» најављују да ће будно пратити Путинову посету Београду. (1) Нису САД и ЕУ уложиле толики труд у обнову фашизма у Европи од Загреба, преко Приштине па све до Кијева да би им сада све то кварили Руси и Срби. Берлин је под маском демократије успео да на Балкану, скоро у потпуности поништи резултате Другог светског рата и оствари Хитлеров и Павелићев тестамент, па је заједно са својим менторима из Беле куће у страху да им све (као некада) не поквари руска контраофанзива. Због тога се супротстављају Путиновој посети Београду. Све је отишло толико далеко да је руски председник од стране јавног гласила које је основала ЦИА, оптужен да «мења историјске датуме»(!?) те да војна парада скрива «четничка знамења». Четници су и даље проблем за «моћни» Запад!

Радио Слободна Европа тврди да долазак Путина у Србију «није мудар потез јер је Запад увео санкције Русији због украјинске кризе». (2) Управо у Украјини САД и ЕУ подржавају војну хунту и њене нацисте окићене окултним симболима Трећег рајха, који попут Хитлера теже истребљењу Руса. На страни антифашиста, дакле Новорусије, боре се српски добровољци, а међу њима и четници који су тамо стигли на позив своје браће руских козака. Ево прилике грађанима Србије да у инат Западу на војну параду понесу и четничке симболе, који ту страну света толико нервирају.

Да ли би то могло да увреди руског председника? Као што знамо Владимир Путин је недавно упалио свеће за све браниоце Новорусије, а међу њима су и српски четници. Поред тога историјска је чињеница да су четници – припадници Југословенске војске у Отаџбини били антифашистички покрет. Равногорци су пре доласка Црвене армије од 1941. до 1944. године ослободили од нациста више од 30 градова међу којима и Лозницу, Чачак, Крушевац, Лесковац, Лазаревац, Бајину Башту, Вишеград, Зворник итд. Можда ни то није довољно? У том случају би било добро да се подсетимо да је Дража Михајловић још као војни аташе био у контакту са руском војно-обавештајном службом и да су те везе настављене и током Другог светског рата.

Стаљин је на челу ослободилачког покрета у Југославији желео да види управо ђенерала Михајловића. Тито је био превртљив и сарађивао је како са Британцима тако и са нацистима, па је према неким подацима Стаљин послао пуковника НКВД-а Мустафу Голубића у Београд са задатком да га ликвидира. Да је вођа СССР-а био у праву показаће касније комадање Србије које су организовали титоисти, Голи оток у који су бацали проруске комунисте, али и послератно приближавање Југославије НАТО пакту (Уговор из Бледа 1954. године).

Дража Михајловић као савезник Русије

Ево како неки руски историчари објашњавају сарадњу Драгољуба Михајловића и Руса. «Један од најважнијих људи совјетске службе, у то време, био је генералштабни пуковник Драгољуб – Дража Михаиловић. Међутим, није он био класичан шпијун, агент, у обичном смислу те речи. Пуковник Дража је био велики националиста и монархиста и сама та његова идеолошка одредница унапред је искључивала могућност да ради за обавештајну службу једне комунистичке земље. Али, Михаиловић, као искусни обавештајни официр, сматрао је да је комунистички Совјетски Савез, ‘Црвена Русија’, једина сила која се може супротставити немачком утицају и агресији на Балкан, то јест Југославију».

Стаљин је био спреман да подржи ђенерала Михајловића – «Јосиф Висарионович Стаљин је у јесен 1942. године био спреман да више помаже четнике Драже Михаиловића него Титов партизански покрет. Зато је он југословенској влади у Лондону, преко њеног амбасадора у СССР-у Станоја Симића, отворено нудио да у штаб Драже Михаиловића упути групу својих виших официра, да за потребе четника у СССР-у формира целу ескадрилу коју би ставио на располагање Дражи Михаиловићу и да организује заједничке радио-емисије равногораца и црвеноармејаца». (3) Међутим Западу су и тада као и данас сметали «великосрби» као и њихов савез са Москвом. Зато је Лондон чинио све како би спречио стварање јаке српске државе.

Британски агент Тито

Академик Драгољуб Живојиновић објашњава да су «Британци обезбедили свом играчу Титу, војну и политичку легитимност са намером да спрече Србе да обликују послератни поредак повољан својим националним интересима. Оспоранање српског права на самоопредељење је била поента те стратегије». А ево шта су Енглези закључили о ђенералу Михајловићу – «Бригадир Фицрој Меклин (MacLean), шеф британске Мисије при Титовом штабу, је закључио у меморандуму послатом Ентонију Идену (Eden): ‘Што се тиче генерала Михајловића, он је великосрбин и реакционар. У тим условима Велика Британија нема више интереса да подржава његов покрет’.

Државотворни програм Равногорског покрета је сметао Форин офису при плановима о оснивању прашине државица на тлу Југославије, које би могле касније да се уклопе у шире федерације. Може ли се још сумњати у твдњу великог енглеског историчара А. Ј. П. Тејлора да је ‘изградња Тита била чисто енглеска авантура’?» (4) Поред тога Тито је нудио сарадњу католичкој цркви у НДХ која је организовала геноцид над Србима па је чак предложио «надбискупу геноцида» Степинцу да буде «генерални викар партизанских снага». (5) Исто тако, постоји обиље архивске грађе која сведочи о сарадњи Тита и нациста.

Савез Тита и нациста

Историјски подаци сведоче да је Дража Михаиловић у Дивцима 1941. одбио сваку сарадњу са нацистима у било ком облику. Супротно њему у Горњем Вакуфу марта 1943. године Тито је иницирао и на крају договорио савез са нацистима. Броз је још у лето 1941. године сарађивао са окупатором. «О томе постоје и фотографије, уз чињеницу да су Немци буквално поклонили Титу град Ужице са читавом радећом фабриком муниције, што је титоистима давало огромну предност у грађанском рату против четника Драже Михаиловића». (6) Да ли је Стаљин знао за све ово?

Тајна мисија Мустафе Голубића

У мају 1941. године Јосип Броз се крио у Београду у Рибникаревој кући коју је обезбеђивао Гестапо. У исто време, у окупираној престоници боравио је и Мустафа Голубић. Голубић је имао чин пуковника и вршио је специјалне задатке за потребе Четврте управе совјетског Генералштаба. Гестапо га је у јуну 1941. ухапсио и у затвору подвргао мучењима. У току истраге једино је установљен његов идентитет, али не и информације о његовом обавештајном раду и везама. Истрага против њега није вођена само због његовог рада у Коминтерни него и због учешћа у Сарајевском атентату, због чега су дошла четири посебна иследника из Берлина. Убрзо после напада Немачке на СССР Гестапо га је стрељао заједно са породицом општинског службеника Вишњевца, код које је становао, и његовим сарадником професором средњотехничке школе Чедом Поповићем. Стрељан је у Дворској башти (данашњем Пионирском парку) и ту негде и сахрањен. (7)

Према неким изворима Голубић је организовао низ тајниих операција међу којима и ликвидацију Троцког. У Југославији је руководио Црвеним камерним оркестром – специјалним (антифашистичким) телом совјетске обавештајне службе (на Западу су његову окосницу чинили Немци – антифашисти). Неки истраживачи сматрају да је Мустафа Голубић стигао у Београд са задатком да ликвидира Јосипа Броза Тита и његову агентурну мрежу која се ослањала на нацисте и Британце. Да му је живот у опасности Броза је упозорио Стево Крајачић (касније сарадник ЦИА) . Пуковника НКВД-а су нацистима пријавили Ђилас и Ранковић након чега је ухапшен, мучен и ликвидиран. По ослобођењу Београда припадници Црвене армије су пренели његове посмртне остатке у Москву. Да је Мустафа Голубић успео да ликвидира Јосипа Броза будућност Србије и српског народа би била много срећнија.

Као што видимо четници су били антифашистички покрет који је учествовао у ослобађању српских градова од нациста. Зато би с правом заставе Југословенске војске у Отаџбини могле да се нађу на војној паради поводом ослобођења Београда од нациста. Поред тога једна од најважнијих лекција коју су Срби научили током деведесетих година прошлог века је неопходност савеза свих патриота у одбрани Отаџбине. Српске земље тада нису дозволиле да их западна агентура ослаби подметањем нове поделе на четнике и партизане. И браниле су се једну деценију од највеће ратне машинерије у историји света. Русија се данас сусреће са сличним питањем. Одговор се уочава на српском примеру – савез искрених родољуба «црвених» и «белих» је предуслов успешне одбране.

Извор: Борис Алексић / Фонд стратешке културе