Данас, на почетку 21. вијека, у свијету сазданом од технике, ТВ је постао додатни члан сваке породице, људи се све више удаљавају од Бога.
Стање је толико критично да све чешће ће вас неко упитати: октуд знаш да постоји Бог када га ниси видио? Е па нисам ни ја видио стоџера у новчанику али сам опет сигуран да постоји. Иначе не би био главни предмет наших жеља. Зашто тако није и са вјером, са Богом?
Ако немамо материјално, зашто одбацујемо једино што нам је преостало – духовно?
Шта је то што тјера људе да се богате а не схватају да се тако само више удаљавају од Бога?
Иронично зар не? Не увиђате да богат није онај ко је пун пара, то је имућан човјек.
Богат је онај коме је Бог подарио – дјеце, здравља, среће... Па и сама ријеч Бог потиче од санскритске ријечи БХАГО што значи давати. Тако је богат онај који има да даје, али не материјално, него духовно.
Као што човјек може бити богат, то може и град. А да би град био богат то морају бити и његови становници. Зато будите богати духом, што вам је вјерујте у данашње вријеме лакше бити но материјално. А духовнији су одувијек били срећнији.
Сада ја вас питам: да ли је наш град богат? Да ли смо богати ако кад нас неко пита по чему смо познати ми се прво похвалимо кафићима, јефтиним ноћним проводом, студенкињама медицине..? Зашто се не похвалите својим храмом, природним љепотама, људима, чојством и поштењем, гостољубивошћу..? Зато што ви и не слутите колико вас мало дијели од истинске среће. Не видите од потраге за материјалним чиме сте се само удаљили од Бога и природе.
Некад је свак о свакоме у нашем граду све знао. Сад за вас знају сви једино ако сте предмет неког мрсног трача којег распредају градске махалуше. Ако живиш скромно и богоуљудно за све си предмет исмијавања, а скончат ћеш анонимно као да те није ни било.
О томе да ћеш наћи иоле поштену жену (мужа) можеш само да сањаш, шансе су ти као на лутрији, јер данас никога не интересује Бог, он их неће одвести на Брионе и платити им вечеру (часта изузецима). Бога спомињу једино у кревету на врхунцу екстазе или у каквој завађи са градским ђилкошима и не слутећи колики гријех чине. Божија заповијест гласи: НЕ СПОМИЊИ УЗАЛУД ИМЕ ГОСПОДА БОГА ТВОГА!
Међутим, каква су времена ускоро ће бити добро ако се Бога будемо сјећали и у псовкама. Умјесто једног Бога имаћемо их више и то наших овоземаљских, и сви ће се возити у најновијим аутомобилима док ми обични смртници ћемо бити задовољни и са татиним голфом. И када те новопечени Бог провезе својом лимузином градом, ти ћеш за остале смртнике постати светац. Знате ја знам онога што зна онога...
Није ни чудо што је народ овакав, није то само код нас. Како нас уче на телевизији добри смо. Опет кажем ХВАЛА БОГУ. Гдје би и били нормални поред риалитија Великог брата и Фарме, Гранда, разних трач емисија и црне хронике у дневнику? Мени је више право чудо да није обратно стање: иде лик улицом и сви упиру прстом у њега–Е видите, ено онога што је нормалан!
Као да нам није довољно финансијских проблема па нас још дотуку црном хроником на ТВ-у. Е онда да као мало ,,разоноде” људе који мрсан трач из Великог брата: ко је у кући подигао тензију, која је добила отпозади екстензију, а то што ви не примате ни плату ни пензију никога није брига, такав нам је живот ј...га..
Пребациш на други канал и имаш шта видјети: пјевачица/порно глумица ти држи придике о моралу са хаљином у којој је мање материјала но у мојим боксерицама. Схватам ја да је она из приморја, али није морала баш од рибарске мреже одјећу правити. А не би јој било згорег да некад и гаћице навуче, знате пропух је, да не назебе. Ваљда живи по оној грандовској: не носим гаће ако нису Версаће!
Наравно не одустајеш и идеш даље са надом у Бољи живот, гдје схватиш да су и твоји старци имали истих финансијских проблема иако се и даље куну у БРАТСВО И ЈЕДИНСТВО и како се некада боље живјело.
Онда обично утрефиш какву политичку емисију гдје се расправљају ,,еминентни’’ стручњаци и политичари (наравно сви до једног су се школовали или бар неко вријеме радили у иностранству, а са којим парама и зашто немам појма, а поготово зашто су се враћали овамо ако су тако очарани тамошњим системом) фрљајући се страним изразима за које не знају ни шта значе, о томе како је народ гладан, а не примјећују да сви они имају по 130 кг, ни Кличко им не би смјео на мегдан изаћи. Наравно увијек се у оваквим емисијама обавезно дотакне и Косово, које ће наравно бранити свим могућим ,,дипломатским’’ средствима јер оно је наша највећа светиња. О каквој дипломатији говорите издајници? Не знате Косово ни на карти наћи без ГПС-а у вашем најновијем аудију чијом продајом би пола Косова нахранили. О томе да не знате ни избројати до цифре коју имате на рачуну да и не говорим. А сваки од вас у пола државе није нити признат нити пожељан. Умјесто да се бавите проналажењем рјешења за економске проблеме, ви се међусобно оптужујете и расправљате о геј паради. Па ни гејеве не интересују ваше небулозе, и њима треба љеба ако желе да доживе идућу параду. Знате ли ви колико се калорија потроши када одрадите дуплу смјену у кревету? Толика Кина ријешила проблем глади а ми не можемо. На западу пси једу боље него овдје људи, а у нас ће ускоро почети јести псе. Лако је Грyллс Беарс-у да преживи у пустињи, преживи овдје брате са нашом платом ако си фаца.
Потом слиједи Чак Норис на пет канала па почињем вјеровати да су вицеви о њему можда истинити. Искулирам и њега јер се наравно ми Фочаци никога не бојимо, и изнервиран гасим ТВ.
Нисмо ни свјесни колико телевизија утиче на нас, поготово на дјецу, јер за врхунске вриједности проглашава новац, те ствара заблуду да се љепота и престиж стичу кориштењем робе масовне производње. Треба знати и то да су код нас многе породице окрњене, тј. без оца, мајке или обоје, па је самим тим и утицај телевизије већи у тим породицама. Тако нам телевизија постаје главни фактор социјализације код омладине. Умјесто да су то црква и школа које једине имају систематско учење са јасно одређеним циљевима.
Но морам признати тешко је бити отпоран на добро осмишљен пропангандни програм. То могу само посматрачи изражене самосвијести и личности. Јер оваква телевизија је више штетна него корисна, она врши дресуру људи, укалупљивање правећи универзалног човјека, а без ње се не може. Постала је нужно зло.
Развија пасивно стање, што утиче на ментално здравље и развитак свијести, поготово код дјеце. Дијете учи од телевизије, а не од породице, вршњака... Чести су случајеви да дјеца надокнађују пропуштено вријеме или непажњу родитеља са телевизијом чиме родитељи губе контролу над информацијама доступним дјетету. Родитељи тада могу да забране гледање телевизије, јер за њих је она крива за све. А не размишљају да је то исто дијете принуђено да гледа телевизију. И да на сваки одгледани програм дијете прави реакције и извлачи поуке из њега. Да ли је та поука добра или лоша дијете није у потпуности свјесно. И одрасли постају зависни, а нико неће да призна, а стално телевизију криве за сваку анормну појаву (што не мора бити тачно) – но нико ништа не предузима.
Телевизија утиче и на формирање увјерења, ставова и понашања у складу са намјерама комуникатора, односно пропагандом утиче на људе, поготово на млађе, необразоване и неупућене. Истраживања су показала да дневно 20% времена у свакој кући ради ТВ. Сасвим је очекивано да телевизија за то вријеме стимулише, укључује, ствара, сугерише структурише, учи, наговара, активира, појачава и моделира понашање и свијест посматрача.
Научним експериментима је доказан утицај насиља са телевизије на стварање агресивних и антидруштвених елемената понашања код омладине. Докле год се ТВ користи за здраву разоноду и корисне информације и држи се провјерених вриједности неће бити штете по друштво. Проблем је што 80 % емисија садржи елементе насиља, а цртани филмови готово 100 посто. А ТВ у свакој кући ради свакодневно најмање 5 сати.
Такође телевизија одузима драгоцјено радно вријеме не само што се за то вријеме не раде други послови, него што посматрач постаје пасиван умјесто активан субјекат. Личност, односно човјек треба да сам активно изграђује своју личност и сва постигнућа узме у своје руке. Треба да се прихвати вјечитих и стварних провјерених вриједности сваког друштва, а не модерних само зато што су савремене. Данас је то тешко јер уистину и нема реалног друштва нити праве друштвене организације која би ваљано усмјеравала дјецу. Нема осим цркве и школе, које нас једине не удаљавају од старих и сталних провјерених вриједности.
Додуше и у школама су почели са којекаквим новотаријама, једина је црква (вјера) остала иста.
Ниједна стара и призната вјера не учи вас ничему погрешном. Размислите рецимо о десет Божијих заповијести, па само када би њих поштовали, једну страницу из Библије, ничега наопаког не би било на свијету. И онда неко каже да не постоји Бог. Е па не постојиш ти брале мој, избриши се са списка људи и придодај се мом сточном фонду, без Бога си обична животиња. Како можеш да блејиш кроз живот, да умјесто светаца поштујеш идоле на телевизији? Отиђи некад у цркву види шта значи заједничка снага молитве и душевни мир када погледаш ка горе. Умјесто да руке користиш само за махање конобару кад наручујеш нову туру некад мани преко себе и прекрсти се. Вјеруј. Вјеруј у Бога, у људе, јер онда ће и они теби вјеровати. Како очекујеш да неко има повјерења у тебе ако ти ни у Бога не вјерујеш? Тиме си пљунуо и на сам чин стварања, на своје родитеље, претке и народ. Преци су ти гинули за крст часни и слободу златну да би се ти сада својевољно одрекао вјере из лијености. Лијен си да одеш у цркву, да се једном дневно помолиш за своје гријехе. А и зашто би? Лакше ти је рећи да Бог не постоји и препустити се свим уживањима овога свијета.
Лакше је Богу окренути леђа. Али знај једно: када Бог теби окрене ледја, са тобом је готово! Зато добро размислите – има ли Бога у нама?
(Вук Петровић Ашкраба)
Стање је толико критично да све чешће ће вас неко упитати: октуд знаш да постоји Бог када га ниси видио? Е па нисам ни ја видио стоџера у новчанику али сам опет сигуран да постоји. Иначе не би био главни предмет наших жеља. Зашто тако није и са вјером, са Богом?
Ако немамо материјално, зашто одбацујемо једино што нам је преостало – духовно?
Шта је то што тјера људе да се богате а не схватају да се тако само више удаљавају од Бога?
Иронично зар не? Не увиђате да богат није онај ко је пун пара, то је имућан човјек.
Богат је онај коме је Бог подарио – дјеце, здравља, среће... Па и сама ријеч Бог потиче од санскритске ријечи БХАГО што значи давати. Тако је богат онај који има да даје, али не материјално, него духовно.
Као што човјек може бити богат, то може и град. А да би град био богат то морају бити и његови становници. Зато будите богати духом, што вам је вјерујте у данашње вријеме лакше бити но материјално. А духовнији су одувијек били срећнији.
Сада ја вас питам: да ли је наш град богат? Да ли смо богати ако кад нас неко пита по чему смо познати ми се прво похвалимо кафићима, јефтиним ноћним проводом, студенкињама медицине..? Зашто се не похвалите својим храмом, природним љепотама, људима, чојством и поштењем, гостољубивошћу..? Зато што ви и не слутите колико вас мало дијели од истинске среће. Не видите од потраге за материјалним чиме сте се само удаљили од Бога и природе.
Некад је свак о свакоме у нашем граду све знао. Сад за вас знају сви једино ако сте предмет неког мрсног трача којег распредају градске махалуше. Ако живиш скромно и богоуљудно за све си предмет исмијавања, а скончат ћеш анонимно као да те није ни било.
О томе да ћеш наћи иоле поштену жену (мужа) можеш само да сањаш, шансе су ти као на лутрији, јер данас никога не интересује Бог, он их неће одвести на Брионе и платити им вечеру (часта изузецима). Бога спомињу једино у кревету на врхунцу екстазе или у каквој завађи са градским ђилкошима и не слутећи колики гријех чине. Божија заповијест гласи: НЕ СПОМИЊИ УЗАЛУД ИМЕ ГОСПОДА БОГА ТВОГА!
Међутим, каква су времена ускоро ће бити добро ако се Бога будемо сјећали и у псовкама. Умјесто једног Бога имаћемо их више и то наших овоземаљских, и сви ће се возити у најновијим аутомобилима док ми обични смртници ћемо бити задовољни и са татиним голфом. И када те новопечени Бог провезе својом лимузином градом, ти ћеш за остале смртнике постати светац. Знате ја знам онога што зна онога...
Није ни чудо што је народ овакав, није то само код нас. Како нас уче на телевизији добри смо. Опет кажем ХВАЛА БОГУ. Гдје би и били нормални поред риалитија Великог брата и Фарме, Гранда, разних трач емисија и црне хронике у дневнику? Мени је више право чудо да није обратно стање: иде лик улицом и сви упиру прстом у њега–Е видите, ено онога што је нормалан!
Као да нам није довољно финансијских проблема па нас још дотуку црном хроником на ТВ-у. Е онда да као мало ,,разоноде” људе који мрсан трач из Великог брата: ко је у кући подигао тензију, која је добила отпозади екстензију, а то што ви не примате ни плату ни пензију никога није брига, такав нам је живот ј...га..
Пребациш на други канал и имаш шта видјети: пјевачица/порно глумица ти држи придике о моралу са хаљином у којој је мање материјала но у мојим боксерицама. Схватам ја да је она из приморја, али није морала баш од рибарске мреже одјећу правити. А не би јој било згорег да некад и гаћице навуче, знате пропух је, да не назебе. Ваљда живи по оној грандовској: не носим гаће ако нису Версаће!
Наравно не одустајеш и идеш даље са надом у Бољи живот, гдје схватиш да су и твоји старци имали истих финансијских проблема иако се и даље куну у БРАТСВО И ЈЕДИНСТВО и како се некада боље живјело.
Онда обично утрефиш какву политичку емисију гдје се расправљају ,,еминентни’’ стручњаци и политичари (наравно сви до једног су се школовали или бар неко вријеме радили у иностранству, а са којим парама и зашто немам појма, а поготово зашто су се враћали овамо ако су тако очарани тамошњим системом) фрљајући се страним изразима за које не знају ни шта значе, о томе како је народ гладан, а не примјећују да сви они имају по 130 кг, ни Кличко им не би смјео на мегдан изаћи. Наравно увијек се у оваквим емисијама обавезно дотакне и Косово, које ће наравно бранити свим могућим ,,дипломатским’’ средствима јер оно је наша највећа светиња. О каквој дипломатији говорите издајници? Не знате Косово ни на карти наћи без ГПС-а у вашем најновијем аудију чијом продајом би пола Косова нахранили. О томе да не знате ни избројати до цифре коју имате на рачуну да и не говорим. А сваки од вас у пола државе није нити признат нити пожељан. Умјесто да се бавите проналажењем рјешења за економске проблеме, ви се међусобно оптужујете и расправљате о геј паради. Па ни гејеве не интересују ваше небулозе, и њима треба љеба ако желе да доживе идућу параду. Знате ли ви колико се калорија потроши када одрадите дуплу смјену у кревету? Толика Кина ријешила проблем глади а ми не можемо. На западу пси једу боље него овдје људи, а у нас ће ускоро почети јести псе. Лако је Грyллс Беарс-у да преживи у пустињи, преживи овдје брате са нашом платом ако си фаца.
Потом слиједи Чак Норис на пет канала па почињем вјеровати да су вицеви о њему можда истинити. Искулирам и њега јер се наравно ми Фочаци никога не бојимо, и изнервиран гасим ТВ.
Нисмо ни свјесни колико телевизија утиче на нас, поготово на дјецу, јер за врхунске вриједности проглашава новац, те ствара заблуду да се љепота и престиж стичу кориштењем робе масовне производње. Треба знати и то да су код нас многе породице окрњене, тј. без оца, мајке или обоје, па је самим тим и утицај телевизије већи у тим породицама. Тако нам телевизија постаје главни фактор социјализације код омладине. Умјесто да су то црква и школа које једине имају систематско учење са јасно одређеним циљевима.
Но морам признати тешко је бити отпоран на добро осмишљен пропангандни програм. То могу само посматрачи изражене самосвијести и личности. Јер оваква телевизија је више штетна него корисна, она врши дресуру људи, укалупљивање правећи универзалног човјека, а без ње се не може. Постала је нужно зло.
Развија пасивно стање, што утиче на ментално здравље и развитак свијести, поготово код дјеце. Дијете учи од телевизије, а не од породице, вршњака... Чести су случајеви да дјеца надокнађују пропуштено вријеме или непажњу родитеља са телевизијом чиме родитељи губе контролу над информацијама доступним дјетету. Родитељи тада могу да забране гледање телевизије, јер за њих је она крива за све. А не размишљају да је то исто дијете принуђено да гледа телевизију. И да на сваки одгледани програм дијете прави реакције и извлачи поуке из њега. Да ли је та поука добра или лоша дијете није у потпуности свјесно. И одрасли постају зависни, а нико неће да призна, а стално телевизију криве за сваку анормну појаву (што не мора бити тачно) – но нико ништа не предузима.
Телевизија утиче и на формирање увјерења, ставова и понашања у складу са намјерама комуникатора, односно пропагандом утиче на људе, поготово на млађе, необразоване и неупућене. Истраживања су показала да дневно 20% времена у свакој кући ради ТВ. Сасвим је очекивано да телевизија за то вријеме стимулише, укључује, ствара, сугерише структурише, учи, наговара, активира, појачава и моделира понашање и свијест посматрача.
Научним експериментима је доказан утицај насиља са телевизије на стварање агресивних и антидруштвених елемената понашања код омладине. Докле год се ТВ користи за здраву разоноду и корисне информације и држи се провјерених вриједности неће бити штете по друштво. Проблем је што 80 % емисија садржи елементе насиља, а цртани филмови готово 100 посто. А ТВ у свакој кући ради свакодневно најмање 5 сати.
Такође телевизија одузима драгоцјено радно вријеме не само што се за то вријеме не раде други послови, него што посматрач постаје пасиван умјесто активан субјекат. Личност, односно човјек треба да сам активно изграђује своју личност и сва постигнућа узме у своје руке. Треба да се прихвати вјечитих и стварних провјерених вриједности сваког друштва, а не модерних само зато што су савремене. Данас је то тешко јер уистину и нема реалног друштва нити праве друштвене организације која би ваљано усмјеравала дјецу. Нема осим цркве и школе, које нас једине не удаљавају од старих и сталних провјерених вриједности.
Додуше и у школама су почели са којекаквим новотаријама, једина је црква (вјера) остала иста.
Ниједна стара и призната вјера не учи вас ничему погрешном. Размислите рецимо о десет Божијих заповијести, па само када би њих поштовали, једну страницу из Библије, ничега наопаког не би било на свијету. И онда неко каже да не постоји Бог. Е па не постојиш ти брале мој, избриши се са списка људи и придодај се мом сточном фонду, без Бога си обична животиња. Како можеш да блејиш кроз живот, да умјесто светаца поштујеш идоле на телевизији? Отиђи некад у цркву види шта значи заједничка снага молитве и душевни мир када погледаш ка горе. Умјесто да руке користиш само за махање конобару кад наручујеш нову туру некад мани преко себе и прекрсти се. Вјеруј. Вјеруј у Бога, у људе, јер онда ће и они теби вјеровати. Како очекујеш да неко има повјерења у тебе ако ти ни у Бога не вјерујеш? Тиме си пљунуо и на сам чин стварања, на своје родитеље, претке и народ. Преци су ти гинули за крст часни и слободу златну да би се ти сада својевољно одрекао вјере из лијености. Лијен си да одеш у цркву, да се једном дневно помолиш за своје гријехе. А и зашто би? Лакше ти је рећи да Бог не постоји и препустити се свим уживањима овога свијета.
Лакше је Богу окренути леђа. Али знај једно: када Бог теби окрене ледја, са тобом је готово! Зато добро размислите – има ли Бога у нама?
(Вук Петровић Ашкраба)
Постави коментар