Телевизија, као јако моћан медиј који утиче на појединца и на друштво у цјелини, почела је бити саставни дио наших живота, чак и више него што би требало. Она на својеврстан начин ''едукује'' публику како да се понаша, пружа нам обрасце понашања који су прихватљиви за 21.вијек, промовише разне врсте порука, представља пропагандно средство, како би се утицало на грађане , који лако и без критичке дистанце прихватају оно што им се сервира. Појединац постаје утопљен у масу, гдје је врло тешко задржати сопствену индивидуалност, а захваљујући новонасталим технологијама, отуђује се од других, постаје ''човјек масе''.
Дакле, технологија је средство помоћу којег се на одређени начин контролише друштво, представља манипулацију, а грађани се претварају у потрошаче, ствара се зависност од електронских медија. Чак и уз постојање много врста технолошких средстава, питање је колико заиста медији пружају адекватне информације? Да ли постојање медија значи да смо ми више информисани, или је само ријеч о нагомилавању разних садржаја, који нису ни провјерени, а ни истинити? Повећање понуде информација никако не значи и повећање информисаности.
У данашњем друштву, најједноставније речено, медији представљу средство за забаву. Свакодневно смо изложени непримјереним садржајима, стварима које нам не дозвољавају да размисљамо рационално, постајемо усредсређени на небитне ствари. Грађанима постају доступна дјела традиционалне културе, али се због специфичног начина њихове презентације, садржај изједначава са шундом.
Оно што је врло популарно и што осликава размишљање нашег друштва, јесу ријалитији попут Фарме и Великог брата. Да ли такве врсте емисија заиста одражавају слику нашег друштва, које се, како изгледа, налази у великом неморалу, одсуству примарних вриједности и без имало разума? Чињеница је да такве врсте емисија обарају рекорде гледаности. Гледање тог типа програма, на одредјени начин представља бијег од стварности нашег напаћеног народа којем је драже гледати како се неко свађа, прича(или чак само сједи и гледа у једну тачку), него размишљати о битним егзистенцијалним питањима. Пажња јавности преусмјерава се са важних проблема на неважне.
Данас неће бити чудно ако неко почне да прича о томе шта је Екрем изјавио, ко је нови љубавни пар на Фарми или не дај Бозе, ко се посвађао! Најгоре од свега је што се људи уживљавају у тај шоу, даноноћно размишљају о томе шта је ко рекао, урадио на тој Фарми. Ово наше друштво, на први поглед огрезло у ријалити смећу, подсвјесно тражи своје нове идоле, хероје у тим програмима. Ријалити програми нису суштина ни корјен проблема, они су канали комуникације, као и друштвене мреже. Обичан живот ''гоес онлине'' уз учешће цијелог свијета. Налазимо се у свијету у којем свако може постати звијезда, није довољно да будеш (не дај Боже) интелектуалац, довољно је да си неморалан, да се скинеш гола и да лијепо изгледаш. То је оно што сви воле да виде. Визуелни доживљај је примаран фактор (бар тако изгледа). Наше друштво је толико изгубило компас и тако је дубоко посрнуло, да је врло тешко да се ослободи и одупре свим негативним садржајима који се пласирају путем медија. Преко ових програма, непримјетно се усваја одређени систем вриједности, а дјеци, која су још увијек у фази формирања своје личности, ријалити неће донијети ништа добро. Тако да неће бити нимало чудно ако вам кћерка једног дана каже: ''Мама, ја хоћу да будем старлета.''
Да ли ће телевизија и њени садржаји имати утицаја, индивидуална је ствар. Можемо прихватити оно што нам се нуди или можемо задржати своје мишљење, одбранити се од негативних утицаја, не дозволити да то поремети наш систем вриједности и наш јединствени начин размишљања. Не знам за вас, ал' ја сам ипак за ову другу опцију.
(Аутор: Наташа Н. Милетић)
Дакле, технологија је средство помоћу којег се на одређени начин контролише друштво, представља манипулацију, а грађани се претварају у потрошаче, ствара се зависност од електронских медија. Чак и уз постојање много врста технолошких средстава, питање је колико заиста медији пружају адекватне информације? Да ли постојање медија значи да смо ми више информисани, или је само ријеч о нагомилавању разних садржаја, који нису ни провјерени, а ни истинити? Повећање понуде информација никако не значи и повећање информисаности.
У данашњем друштву, најједноставније речено, медији представљу средство за забаву. Свакодневно смо изложени непримјереним садржајима, стварима које нам не дозвољавају да размисљамо рационално, постајемо усредсређени на небитне ствари. Грађанима постају доступна дјела традиционалне културе, али се због специфичног начина њихове презентације, садржај изједначава са шундом.
Оно што је врло популарно и што осликава размишљање нашег друштва, јесу ријалитији попут Фарме и Великог брата. Да ли такве врсте емисија заиста одражавају слику нашег друштва, које се, како изгледа, налази у великом неморалу, одсуству примарних вриједности и без имало разума? Чињеница је да такве врсте емисија обарају рекорде гледаности. Гледање тог типа програма, на одредјени начин представља бијег од стварности нашег напаћеног народа којем је драже гледати како се неко свађа, прича(или чак само сједи и гледа у једну тачку), него размишљати о битним егзистенцијалним питањима. Пажња јавности преусмјерава се са важних проблема на неважне.
Данас неће бити чудно ако неко почне да прича о томе шта је Екрем изјавио, ко је нови љубавни пар на Фарми или не дај Бозе, ко се посвађао! Најгоре од свега је што се људи уживљавају у тај шоу, даноноћно размишљају о томе шта је ко рекао, урадио на тој Фарми. Ово наше друштво, на први поглед огрезло у ријалити смећу, подсвјесно тражи своје нове идоле, хероје у тим програмима. Ријалити програми нису суштина ни корјен проблема, они су канали комуникације, као и друштвене мреже. Обичан живот ''гоес онлине'' уз учешће цијелог свијета. Налазимо се у свијету у којем свако може постати звијезда, није довољно да будеш (не дај Боже) интелектуалац, довољно је да си неморалан, да се скинеш гола и да лијепо изгледаш. То је оно што сви воле да виде. Визуелни доживљај је примаран фактор (бар тако изгледа). Наше друштво је толико изгубило компас и тако је дубоко посрнуло, да је врло тешко да се ослободи и одупре свим негативним садржајима који се пласирају путем медија. Преко ових програма, непримјетно се усваја одређени систем вриједности, а дјеци, која су још увијек у фази формирања своје личности, ријалити неће донијети ништа добро. Тако да неће бити нимало чудно ако вам кћерка једног дана каже: ''Мама, ја хоћу да будем старлета.''
Да ли ће телевизија и њени садржаји имати утицаја, индивидуална је ствар. Можемо прихватити оно што нам се нуди или можемо задржати своје мишљење, одбранити се од негативних утицаја, не дозволити да то поремети наш систем вриједности и наш јединствени начин размишљања. Не знам за вас, ал' ја сам ипак за ову другу опцију.
(Аутор: Наташа Н. Милетић)
Постави коментар