Удружују се непријатељи Путина. Систематично и неумољиво, баш као да их неки демонски ум организује и води.
На једној страни су ту западњачки либерали и „заштитници људских права“ у Русији, који Путина оптужују због национализма, угрожавања мањинских права, конзервативизма, отворено православног и непомирљиво патријархалног става. Они зато свакодневно организују антипутиновске демонстрације које практично и не престају. На своју страну привлаче све себичњаке и идеолошке залуђенике западне демократске лажи. И много пословично наивних студената и свих других анархичних ликова (спремних да се, кад год треба, супротставе ауторитету државе и свог владара). А таквих у Русији није мало.
На другој страни су ту (од споља организовани и напујдани) „заговорници социјалне правде“, који користе трагичну ситуацију у Русији после вишедеценијског друштвеног и економског назадовања СССР-а (и Јељциновске антируске Русије). Они злоупотребљавају ужасе социјалних неправди, иживљавања јељциновских тајкуна, размаженог и бесрамног хедонизма тајкунских жена и кћерки, слике ненормалног расипништва и несхватљиве беде у Русији.
Организаторе оваквих протеста, синдикалних и радничких штрајкова и акција и свега што иде уз то, наравно, не интересују социјална и људска права сиромашних Руса. Али их зато и те како интересује да медијским бомбардовањем и пропагандном хајком на „путиновску власт“ наведу прости и неправдама изнервирани народ против свог председника и његових (спорих, али постојећих и изванредно важних) економских реформи запуштене и привредно заостале Русије.
На трећој страни су одређени кругови руских националиста, квази-православних екстремиста и свих тамошњих нестрпљиваца и фанатика – свих оних који не хају за ужасну реалност са којом се и данас боре Путин и његови сарадници, нити за то колико је до сада овај Богом призвани владар већ урадио на обнови скоро уништене и сасвим поражене Русије, какву је наследио од (са Запада инструисаног и спонзорисаног) Јељцина.
Њих не интересује реалност, ни тешкоће (за необавештене и инфантилне национал-револуционаре увек преспоре) обнове земље, а после читавог века њених невоља, страдања и континуираног уништавања свих врста. Зашто би се они удубљивали у то шта се може, а шта не у овом тренутку руске историје, кад је много лакше зујати попут оса око Путинове главе и стално зановетати и згражавати се због његове „неактивности“, „калкулантског (тако они зову стратегију) понашања“ и неспремности на „крсташки, свети рат са Западом“.
Запад подржава и навија за овакве ликове, често приватно поштене и стварно спремне да страдају за Русију какву сањају, али удружене у кобни фронт отпора оном ко једини може да управо ту и такву Русију из њихове маште претвори у реалност (али не чаробним штапићем и немогућим пречицама). Као и у Кијеву (у случају „Десног сектора“), тако и у Москви, Петрограду и читавој Русији, овакви националистички побуњеници, традиционалисти, зилотски конзервативци, монархисти, антисемити, пагански призивачи „родне земље древних времена“, униформисани десничари… добијају аплаузе и подршку од стране истих оних које тако срчано нападају и онако жестоко критикују. Не смета Западу руски антисемитизам и екстремизам, само ако је усмерен против Путина.
Морамо све ово да увек имамо на уму када размишљамо на тему актуелних дешавања у Славјанску и на читавој козачкој руској земљи сурово нападнутој од стране НАТО-кијевске хунте.
Неопходно је да схватимо само једно: да непријатељима Русије једино смета Владимир Владимирович Путин. Нико и ништа осим њега.
Јер знају да ће – ако почне ма каква промена на врху руске власти – они очас посла изаћи на крај са тим новим претендентима (у фази док се још нису снашли, самоорганизовали и ушли у све сложене и деликатне механизме вештине владања).
А преко нових опозиционара („Зашто баш ови, а не ми…?“) ће и са њима изаћи на крај, као 1917-те. И тако у круг. Непријатељима Русије је потребно само једно – њена нестабилност и опасни тренутак „празног хода“. Тада ће они спремно и вешто урадити све оно што је потребно у организовању „руског пролећа“ које би (страшније од ма какве зиме и судбинског невремена) докрајчило хиљадугодишњу причу о Русији. А у томе им смета само један човек.
Уједињена омладина Србска
Извор: Србски Образ
На једној страни су ту западњачки либерали и „заштитници људских права“ у Русији, који Путина оптужују због национализма, угрожавања мањинских права, конзервативизма, отворено православног и непомирљиво патријархалног става. Они зато свакодневно организују антипутиновске демонстрације које практично и не престају. На своју страну привлаче све себичњаке и идеолошке залуђенике западне демократске лажи. И много пословично наивних студената и свих других анархичних ликова (спремних да се, кад год треба, супротставе ауторитету државе и свог владара). А таквих у Русији није мало.
На другој страни су ту (од споља организовани и напујдани) „заговорници социјалне правде“, који користе трагичну ситуацију у Русији после вишедеценијског друштвеног и економског назадовања СССР-а (и Јељциновске антируске Русије). Они злоупотребљавају ужасе социјалних неправди, иживљавања јељциновских тајкуна, размаженог и бесрамног хедонизма тајкунских жена и кћерки, слике ненормалног расипништва и несхватљиве беде у Русији.
Организаторе оваквих протеста, синдикалних и радничких штрајкова и акција и свега што иде уз то, наравно, не интересују социјална и људска права сиромашних Руса. Али их зато и те како интересује да медијским бомбардовањем и пропагандном хајком на „путиновску власт“ наведу прости и неправдама изнервирани народ против свог председника и његових (спорих, али постојећих и изванредно важних) економских реформи запуштене и привредно заостале Русије.
На трећој страни су одређени кругови руских националиста, квази-православних екстремиста и свих тамошњих нестрпљиваца и фанатика – свих оних који не хају за ужасну реалност са којом се и данас боре Путин и његови сарадници, нити за то колико је до сада овај Богом призвани владар већ урадио на обнови скоро уништене и сасвим поражене Русије, какву је наследио од (са Запада инструисаног и спонзорисаног) Јељцина.
Њих не интересује реалност, ни тешкоће (за необавештене и инфантилне национал-револуционаре увек преспоре) обнове земље, а после читавог века њених невоља, страдања и континуираног уништавања свих врста. Зашто би се они удубљивали у то шта се може, а шта не у овом тренутку руске историје, кад је много лакше зујати попут оса око Путинове главе и стално зановетати и згражавати се због његове „неактивности“, „калкулантског (тако они зову стратегију) понашања“ и неспремности на „крсташки, свети рат са Западом“.
Запад подржава и навија за овакве ликове, често приватно поштене и стварно спремне да страдају за Русију какву сањају, али удружене у кобни фронт отпора оном ко једини може да управо ту и такву Русију из њихове маште претвори у реалност (али не чаробним штапићем и немогућим пречицама). Као и у Кијеву (у случају „Десног сектора“), тако и у Москви, Петрограду и читавој Русији, овакви националистички побуњеници, традиционалисти, зилотски конзервативци, монархисти, антисемити, пагански призивачи „родне земље древних времена“, униформисани десничари… добијају аплаузе и подршку од стране истих оних које тако срчано нападају и онако жестоко критикују. Не смета Западу руски антисемитизам и екстремизам, само ако је усмерен против Путина.
Морамо све ово да увек имамо на уму када размишљамо на тему актуелних дешавања у Славјанску и на читавој козачкој руској земљи сурово нападнутој од стране НАТО-кијевске хунте.
Неопходно је да схватимо само једно: да непријатељима Русије једино смета Владимир Владимирович Путин. Нико и ништа осим њега.
Јер знају да ће – ако почне ма каква промена на врху руске власти – они очас посла изаћи на крај са тим новим претендентима (у фази док се још нису снашли, самоорганизовали и ушли у све сложене и деликатне механизме вештине владања).
А преко нових опозиционара („Зашто баш ови, а не ми…?“) ће и са њима изаћи на крај, као 1917-те. И тако у круг. Непријатељима Русије је потребно само једно – њена нестабилност и опасни тренутак „празног хода“. Тада ће они спремно и вешто урадити све оно што је потребно у организовању „руског пролећа“ које би (страшније од ма какве зиме и судбинског невремена) докрајчило хиљадугодишњу причу о Русији. А у томе им смета само један човек.
Уједињена омладина Србска
Извор: Србски Образ
дружују
се непријатељи Путина. Систематично и неумољиво, баш као да их неки
демонски ум организује и води. - See more at:
http://www.obraz.rs/?p=1338#sthash.8Z1TLPU3.dpuf
+ коментара + 1 коментара
Zašto niste naveli ime autora ovog teksta, kada ono stoji u verziji koju ste preuzeli sa sajta Srbskog Obraza?
Постави коментар